Рев 17978/2022 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17978/2022
04.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Бутолен Франц Бранко, адвокат из ..., против тужене Република Србија, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чији је заступник Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1026/22 од 07.07.2022. године, у седници одржаној дана 04.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1026/22 од 07.07.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 1026/22 од 07.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 1026/22 од 07.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П 2059/20 од 18.05.2021. године, исправљена решењем истог суда П 2059/20 од 03.12.2021. године, којом је тужена обавезана да тужиоцу за период од маја 2015. године закључно са мајом 2019. године исплати појединачно опредељене новчане износе са законском затезном каматом ближе означене у ставу првом изреке првостепене пресуде, као и трошкове парничног поступка у износу од 221.250,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Ставом 2. истог члана, прописано је да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца за накнаду штете за период од маја 2015. године закључно са мајом 2019. године, у чињенично- правној ситуацији да је тужиоцу решењем Покрајинског секретеријата за здравство и социјалну политику од 19.07.1970. године признато својство мирнодопског војног инвалида III групе са 91% инвалидитета трајно, те да има право на личну инвалиднину и право на ортопедски додатак, све док постоје законски услови за коришћење оствареног права, да тужена почев од марта 1999. године није исплаћивала тужиоцу инвалиднину и накнаду за ортопедски додатак, због чега је у смислу члана 172. Закона о облигационим односима одговорна за штету коју је њен орган проузроковао тужиоцу, јер је била у обавези да тужиоцу исплаћује припадајуће месечне износе инвалиднине и накнаде за ортопедски додатак све док за то постоје законом прописани услови, а тужена је супротно томе, без оправданог разлога престала са исплатом накнада као стеченог права, чиме је тужиоцу причинила штету коју је дужна да надокнади. Тужена није доказала да су престали да постоје законски услови за остваривање утврђених права тужиоца која су призната решењима, у односу на које нижестепени судови закључују да не указују на постојање привремене ситуације, већ производе правно дејство све док у прописаном управном поступку не буду измењена или укинута.

Имајући у виду да је у примени материјалног права правноснажно одлучено у складу са пресудама овога суда у предметима у којима је одлучено о тужбеним захтевима који се заснивају на битно истом чињеничном основу, у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за изузетну дозвољеност ревизије. Врховни суд је оценио да у парници овог предмета спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Такође, наводи тужене о чињеничном стању не представљају правно релевантни основ за изјављивање посебне ревизије из те законске одредбе.

Имајући у виду изнето, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом oдредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и оценио да ревизија тужене није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 17.05.2018. године, а преиначена 03.06.2019. године.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, изјављена ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић