Tužilac je u odgovoru na reviziju osporio dozvoljenost iste i predložio da Vrhovni sud odbaci reviziju kao nedozvoljenu. Traži je naknadu troškova povodom odgovora na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema stanju u spisu predmeta, tuženi je prvostepenom sudu podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje jer je propustio rok za izjavljivanje revizije protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5827/2020 od 28.10.2021. godine. Nižestepeni sudovi su ocenili da je protekao objektivni rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, propisan odredbom člana 486. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega su predlog tuženog odbacili kao neblagovremen. Navedenu odluku tuženi pobija revizijom iz člana 404. ZPP-a.

Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je našao da za ovako odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, budući da je takva mogućnost dozvoljena samo protiv drugostepene presude, prema izričitom značenju citirane odredbe, što znači protiv odluke o glavnoj stvari, i rešenja iz odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kojim je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, mogućnost posebne revizije nije zakonom predviđena protiv rešenja kojim je odlučeno o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku doneta odluka kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim da revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da rešenje kojim je odbačen predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne spada u rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava u smislu citirane zakonske odredbe, niti spada u krug rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena u smislu odredbe člana 420. stav 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku, to je primenom odredbe člana 413. istog zakona doneta odluka u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić