Okrivljena je obavezana da plati troškove krivičnog postupka bliže određene u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po 1 26/23 od 28.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljene AA, i presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 46/20 od 25.07.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Slobodan Pajović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljene AA, advokat Slobodan Pajović, u podnetom zahtevu ističe da je u donošenju pobijane prvostepene presude učestovala sudija Gordana Krstić, kao predsednik veća, koja je morala biti izuzeta od sudijske dužnosti jer je u istom krivičnom postupku odlučivala o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenoj i to u rešenju Kv Po4 29/18 od 05.09.2018. godine. Prilikom donošenja navedenog rešenja sudija Gordana Krstić i ostali članovi vanpretresnog veća, upustili su se u razmatranje osnovane sumnje da je okrivljena izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, kao i činjenica i dokaza koji se odnose na predmetni krivičnopravni događaj. Na taj način sudija Gordana Krstić iskazala je jasan stav o krivici okrivljene, što je, prema mišljenju branioca, u suprotnosti sa odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa je navedena sudija shodno stavu izraženom u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine i odlukama Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine i Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, morala biti izuzeta od sudijske dužnosti u donošenju prvostepene presude.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Slobodana Pajovića, ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učešće sudija Gordane Krstić koja je učestvovala u donošenju pobijane prvostepene presude, a prethodno odlučivala o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ove sudije.

Iz spisa predmeta proizilazi da se vanpretresno veće Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u čijem sastavu je bila sudija Gordana Krstić, prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi branioca okrivljene u rešenju Kv Po4 29/18 od 05.09.2018. godine, nije bavilo ni opravdanom sumnjom niti ocenom dovoljnosti dokaza i njihovim kvalitetom, već samo razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, pa se njeno učestvovanje u donošenju navedenog rešenja, ne može poistovetiti sa učestvovanjem u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti. Shodno tome, stav koji je izražen u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine i odlukama Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine i Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, a na koji se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, ne može biti primenjen u konkretnoj situaciji.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje sudije Gordane Krstić u ranijoj fazi postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njene nepristrasnosti u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje o krivici okrivljene, zbog čega pobijanom presudom prvostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člaan 439. tačka 1) do 3) ZKP, koji predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac u zahtevu ne obrazlože u čemu se navedene povrede zakona konkretno sastoje, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Sa druge strane, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljene AA u zahtevu obrazlaže iznošenjem sopstvene ocene dokaza koja je suprotna oceni dokaza, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima nižestepenih sudova, i tako suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i povredu zakona iz člana 16. ZKP, koju u zahtevu i sam označava, dok navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu jer kao olakšavajuće okolnosti nije cenio lične i porodične prilike okrivljene, kojima obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. KZ, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer povrede zakona iz člana 16, 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Slobodana Pajovića, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić