Окривљена је обавезана да плати трошкове кривичног поступка ближе одређене у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 По 1 26/23 од 28.11.2023. године одбијене су као неосноване жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције и браниоца окривљене АА, и пресуда Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 46/20 од 25.07.2023. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА, адвокат Слободан Пајовић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) и став 2. тачка 1) ЗКП и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) до 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине у целини побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду.

Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, бранилац окривљене АА, адвокат Слободан Пајовић, у поднетом захтеву истиче да је у доношењу побијане првостепене пресуде учестовала судија Гордана Крстић, као председник већа, која је морала бити изузета од судијске дужности јер је у истом кривичном поступку одлучивала о жалби изјављеној против решења о продужењу притвора према окривљеној и то у решењу Кв По4 29/18 од 05.09.2018. године. Приликом доношења наведеног решења судија Гордана Крстић и остали чланови ванпретресног већа, упустили су се у разматрање основане сумње да је окривљена извршила кривично дело које јој је стављено на терет, као и чињеница и доказа који се односе на предметни кривичноправни догађај. На тај начин судија Гордана Крстић исказала је јасан став о кривици окривљене, што је, према мишљењу браниоца, у супротности са одредбом члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, па је наведена судија сходно ставу израженом у одлуци Уставног суда Србије Уж 4461/2010 од 30.01.2014. године и одлукама Врховног касационог суда Кзз Рз 2/2014 од 19.06.2014. године, Кзз ОК 33/2019 од 17.12.2019. године и Кзз 236/2021 од 11.03.2021. године, морала бити изузета од судијске дужности у доношењу првостепене пресуде.

Врховни суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Слободана Пајовића, оцењује као неосноване.

Супротно наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљене, по налажењу Врховног суда, не може се прихватити став да свако одлучивање судије о притвору према окривљеном нужно нарушава претпоставку непристрасности тог судије приликом мериторног одлучивања о кривици истог окривљеног, што произилази и из праксе Европског суда за људска права и Уставног суда Србије.

Према пракси Европског суда за људска права, не може се сматрати да сама чињеница што је судија у кривичном поступку доносио одлуке и пре суђења у поједином предмету, укључујући и одлуке везане за притвор, оправдава страх да тај судија није непристрасан. Оно што је важно је опсег и природа тих одлука (Fey против Аустрије, став 30; Sainte – Marie против Француске, став 32; Nortier против Холандије, став 33).

Из наведеног произилази да, по правилу, учествовање судије у доношењу одлуке о притвору према окривљеном у истом предмету не представља разлог за његово изузеће приликом одлучивања о кривици у односу на истог окривљеног, већ постојање предубеђења као разлога за његово изузеће зависи од тога да ли је приликом одлучивања о притвору заузео јасан став о кривици окривљеног. Према томе, реч је о фактичком питању које се процењује у сваком појединачном предмету.

У конкретном случају, учешће судија Гордане Крстић која је учествовала у доношењу побијане првостепене пресуде, а претходно одлучивала о жалби изјављеној против решења о продужењу притвора, по оцени овог суда, није таквог квалитета да би довело у питање непристрасност ове судије.

Из списа предмета произилази да се ванпретресно веће Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције у чијем саставу је била судија Гордана Крстић, приликом одлучивања о изјављеној жалби браниоца окривљене у решењу Кв По4 29/18 од 05.09.2018. године, није бавило ни оправданом сумњом нити оценом довољности доказа и њиховим квалитетом, већ само разлозима за притвор из члана 211. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, па се њено учествовање у доношењу наведеног решења, не може поистоветити са учествовањем у већу које одлучује о потврђивању оптужнице у смислу битне повреде одредаба кривичног поступка због које је поднет захтев за заштиту законитости. Сходно томе, став који је изражен у одлуци Уставног суда Србије Уж 4461/2010 од 30.01.2014. године и одлукама Врховног касационог суда Кзз Рз 2/2014 од 19.06.2014. године, Кзз ОК 33/2019 од 17.12.2019. године и Кзз 236/2021 од 11.03.2021. године, а на који се у захтеву за заштиту законитости указује, не може бити примењен у конкретној ситуацији.

Према томе, Врховни суд налази да, у конкретном случају, учествовање судије Гордане Крстић у ранијој фази поступка, не доводи у питање претпоставку њене непристрасности у односу на касније мериторно одлучивање о кривици окривљене, због чега побијаном пресудом првостепеног суда није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА.

Захтев за заштиту законитости бранилац окривљене АА подноси и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреда кривичног закона из члаан 439. тачка 1) до 3) ЗКП, који представљају законом дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП.

Међутим, у погледу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац у захтеву не образложе у чему се наведене повреде закона конкретно састоје, па захтев у овом делу нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже навођење конкретног разлога за подношење захтева за заштиту законитости и његово образложење.

Са друге стране, повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП бранилац окривљене АА у захтеву образлаже изношењем сопствене оцене доказа која је супротна оцени доказа, чињеничним утврђењима и закључцима нижестепених судова, и тако суштински указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП и повреду закона из члана 16. ЗКП, коју у захтеву и сам означава, док наводима да суд није правилно одмерио казну јер као олакшавајуће околности није ценио личне и породичне прилике окривљене, којима образлаже повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, указује на повреду закона из члана 441. став 1. КЗ, у чије разматрање се Врховни суд није упуштао јер повреде закона из члана 16, 440. и 441. став 1. ЗКП не представљају разлоге прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Из свих изнетих разлога, Врховни суд налази да побијаним пресудама није учињена битна повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Слободана Пајовића, па је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић