Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2139/22 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i navedeno prvostepeno rešenje je potvrđeno. Stavom drugim izreke, je odlučeno da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagačima novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje državnog puta, koju je dužan da isplati protivnik predlagač kao korisnik eksproprijacije, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari je u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčanih naknada za zemljište oduzeto u javnom interesu radi izgradnje državnog puta. Pravilna primena materijalnog prava u stvarima kao što je ova, počiva na odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, u skladu sa kojima je odlučeno u ovom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da je pitanje novčane naknade za eksproprisano zemljište u javnom interesu radi izgradnje državnog puta, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uslova nema ni za razmatranjem pitanja načina utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, koja je u ovom slučaju utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koji su veštačenjem uzeti u obzir pri utvrđenju tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 07.04.2021. godine. Za ocenu o dozvoljenosti revizije uzima se u obzir najviša pojedinačna vrednost dosuđena svakom od predlagača pojedinačno, koja iznosi 3.219.066,00 dinara, što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stoga, po nalaženju Vrhovnog suda revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić