Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena iz svih zakonom propisanih razloga. Međutim, u reviziji se određeno ne navodi o kojoj se evantualno učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka u konkretnom slučaju radi, a zbog koje se revizija može izjaviti u smislu člana 407. ZPP, zbog čega se u tom delu revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu broj ../2014 od 16.06.2014. godine, na određeno vreme od tri meseca u periodu od 16.06.2014. do 30.09.2014. godine na poslovima ... i ugovorenom mesečnom bruto zaradom u iznosu od 29.780,03 dinara. Posle isteka vremena na koje je zaključen navedeni ugovor o radu, tužilji je na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu broj .. od 13.09.2014. godine prestao radni odnos. Tužilja je nastavila da radi kod tuženog bez zaključenog ugovora o radu. Posle podnete tužbe (20.03.2015. godine), tuženi se obraćao tužilji sa pozivom za vraćanje na rad, bez dostavljanja primerka ugovora o radu za radno mesto ..., koje je poslove tužilja obavljala do 26.01.2015. godine, kada je prestala da obavlja rad kod tuženog.

U ovoj parnici iz radnog odnosa, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 56/2019 od 30.08.2019. godine, stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 881/15 od 04.10.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništavo rešenje tuženog broj .. od 30.09.2014. godine, o prestanku radnog odnosa na određeno vreme.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je odbačena kao neblagovremena tužba tužilje radi utvrđenja postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme kod tuženog i odbijen kao neosnovan tužbeni zahteva tužilje radi vraćanja na radno mesto ..., isplate na ime neisplaćenih neto zarada i uplate traženih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...75/14), je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Odredbom stava 2. ovog člana da, rok za pokretanje spor jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Naime, kako je predmet tužbenog zahteva utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme, u situaciji zaključenog ugovora o radu od 16.06.2014. godine, kojim je ugovoren rad na određeno vreme i doneto rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji od 30.09.2014. godine, na određeno vreme, koji proizvodi pravno dejstvo, s obzirom na to da je u tom delu pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj tog rešenja, imajući u vidu da je tužba u ovoj parnici podneta 20.03.2015. godine radi utvrđenja nezakonitog prestanka radnog odnosa, a podneskom od 01.08.2018. godine istaknut tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme to je u tom delu pravilno odbačena kao neblagovremena tužba, jer je podneta po proteku zakonskog roka od 60 dana iz člana 195. stav 2. Zakona o radu. Pritom, u konkretnom slučaju kod postojanja rešenja o prestanku radnog odnosa na određeno vreme, ne može se tražiti utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme za period na koji se to rešenje odnosi.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu je propisano da, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju odbijen tužbeni zahtev tužilje radi poništaja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa i nije utvrđeno dalje postojanje radnog odnosa, to je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužilje radi vraćanja na rad, isplatu na ime naknade štete, a na ime neisplaćenih neto zarada i uplate pripadajućih, a traženih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužilje i navodi iz revizije, između ostalog i o falsifikovanom ugovoru, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedneih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju primenom člana 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković