Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac maloletnog AA, advokat Alen Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači i dosudi mu troškove, kako su opredeljeni u zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na taj način što mu je odbijen zahtev za naknadu troškova koji mu pripadaju shodno odredbi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, kojim je propisano da za obavljanje poslova advokatu pripada naknada troškova za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge prema plaćenim računima ili u paušalnom iznosu u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade za pojedinačni pravni posao.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani.

Vrhovni sud nalazi da je neosnovan zahtev branioca da mu pripada paušalan iznos u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade, jer iz spisa predmeta proizilazi da branilac nije dostavio dokaz da je imao troškove, niti je opredelio koje pravne poslove je preduzimao povodom kojih je imao troškove za poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge. Stoji činjenica da je u Tarifi propisano da postoje dva načina na koji se obračunavaju ovi prateći troškovi, pri čemu se pod paušalnim iznosom u visini od 2% vrednosti ukupne nagrade za pojedinačni pravni posao podrazumeva da se pojedinačni pravni posao koji je obuhvatao poštanske, telefonske, bankarske i slične usluge opredeli, a potom samo u odnosu na tako opredeljene usluge traži 2% od propisane vrednosti nagrade za preduzeti posao.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je odlučio kao u izreci ove presude, a shodno članu 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković