Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац малолетног АА, адвокат Ален Јовановић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и списе предмета врати Вишем суду у Београду на поновно одлучивање или да побијана решења преиначи и досуди му трошкове, како су опредељени у захтеву.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним решењима учињена повреда закона на тај начин што му је одбијен захтев за накнаду трошкова који му припадају сходно одредби члана 9. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, којим је прописано да за обављање послова адвокату припада накнада трошкова за поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге према плаћеним рачунима или у паушалном износу у висини од 2% вредности укупне награде за појединачни правни посао.

Овакви наводи браниоца окривљеног оцењени су као неосновани.

Врховни суд налази да је неоснован захтев браниоца да му припада паушалан износ у висини од 2% вредности укупне награде, јер из списа предмета произилази да бранилац није доставио доказ да је имао трошкове, нити је определио које правне послове је предузимао поводом којих је имао трошкове за поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге. Стоји чињеница да је у Тарифи прописано да постоје два начина на који се обрачунавају ови пратећи трошкови, при чему се под паушалним износом у висини од 2% вредности укупне награде за појединачни правни посао подразумева да се појединачни правни посао који је обухватао поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге определи, а потом само у односу на тако опредељене услуге тражи 2% од прописане вредности награде за предузети посао.

Из изнетих разлога, Врхови суд је одлучио као у изреци ове пресуде, а сходно члану 491. став 1. ЗКП.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић