Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4156/2022
11.04.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Dragane Marinković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladica Jović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta 6090 Kruševac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/21 od 01.10.2021. godine, na sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/21 od 01.10.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/21 od 01.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 219/20 od 09.03.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocu 250.000,00 dinara ukupno, od čega po 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha i 50.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti (stav prvi izreke) i da mu naknadi troškove postupka od 82.200,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/21 od 01.10.2021. godine navedena prvostepena presuda je potvrđena za naknadu štete za fizičke bolove i strah sa kamatom (stav prvi izreke), a ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke za naknadu štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, zajedno sa rešenjem o troškovima postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj (posebna revizija) primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada nematerijalne štete koju je tužilac, kao profesionalno vojno lice kod tužene, pretrpeo povređivanjem tokom planirane i obavezne fizičke aktivnosti u okviru redovnog radnog vremena. Tužbeni zahtev je usvojen, s obzirom da je tužena objektivno odgovorna, kao organizator opasne delatnosti, bez obzira na krivicu u smislu odredaba čl. 154. stav 2, 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima i člana 35. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je propisano da sigurnost na radu podrazumeva ne samo obavezu poslodavca da obezbedi odgovarajuće mere zaštite na radu, već i obavezu zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan rad, pri čemu je tužilac preduzeo sve mere zaštite na radu obavljajući planiranu i obaveznu fizičku aktivnost u odgovarajućoj opremi i na primeren način, zbog čega nije bilo uslova za primenu člana 192. ZOO.