Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4156/2022
11.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Драгане Маринковић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владица Јовић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, Војна пошта 6090 Крушевац, коју заступа Војно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1642/21 од 01.10.2021. године, на седници одржаној 11.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1642/21 од 01.10.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1642/21 од 01.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П1 219/20 од 09.03.2021. године усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена да на име накнаде нематеријалне штете исплати тужиоцу 250.000,00 динара укупно, од чега по 100.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и страха и 50.000,00 динара на име душевних болова због умањења животне активности (став први изреке) и да му накнади трошкове поступка од 82.200,00 динара (став други изреке).

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1642/21 од 01.10.2021. године наведена првостепена пресуда је потврђена за накнаду штете за физичке болове и страх са каматом (став први изреке), а укинута у преосталом делу става првог изреке за накнаду штете за душевне болове због умањења животне активности, заједно са решењем о трошковима поступка (став други изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној (посебна ревизија) применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; у даљем тексту: ЗПП).

Посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Испитујући дозвољеност ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, узимајући у обзир врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева. Предмет тужбеног захтева о коме је одлучено правноснажном пресудом је накнада нематеријалне штете коју је тужилац, као професионално војно лице код тужене, претрпео повређивањем током планиране и обавезне физичке активности у оквиру редовног радног времена. Тужбени захтев је усвојен, с обзиром да је тужена објективно одговорна, као организатор опасне делатности, без обзира на кривицу у смислу одредаба чл. 154. став 2, 173, 174. и 177. Закона о облигационим односима и члана 35. Закона о безбедности и здрављу на раду, којим је прописано да сигурност на раду подразумева не само обавезу послодавца да обезбеди одговарајуће мере заштите на раду, већ и обавезу запосленог да примењује прописане мере за безбедан рад, при чему је тужилац предузео све мере заштите на раду обављајући планирану и обавезну физичку активност у одговарајућој опреми и на примерен начин, због чега није било услова за примену члана 192. ЗОО.