Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 714/2024
27.03.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branimir Jeremić, advokat iz ..., protiv tuženog Proizvodno- trgovinskog preduzeća ''Brzan plast'' d.o.o. Brzan, čiji je punomoćnik Aleksandar Milutinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3201/2022 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3201/2022 od 09.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1029/20 od 18.01.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ../20 od 27.07.2020. godine, kao nezakonito, a tužena obavezana da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom 2. izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je tražila da sud tuženog obaveže da je vrati na radno mesto ... radnika na ..., kao nedozvoljena. Stavom 3. izreke, prekinut je postupak odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilje u delu stava 3. petituma tužbenog zahteva koji će se nastaviti nakon pravnosnažnog okončanja postupka po ovoj delimičnoj presudi, po predlogu jedne od stranaka. Stavom 4. izreke, konstatovano je da će o troškovima postupka sud odlučiti uz konačnu odluku.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 3201/2022 od 09.03.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1029/20 od 18.01.2022. godine, u stavu 1. izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ... radnika na ... . U periodu od 18.06.2020. godine od 27.07.2020. godine, bila je privremeno sprečena da radi zbog bolesti. Radni odnos joj je prestao pobijanim rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu br. ../20 od 27.07.2020. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze jer je potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dostavila nakon proteka roka iz odredbe člana 103. Zakona o radu. Upozorenje koje je prethodilo donošenju pobijanog rešenja tuženoj je poslato poštom u periodu privremene sprečenosti za rad, a na to upozorenje tužilja se nije izjasnila. BB, suprug tužilje sa kojim ona živi u vanbračnoj zajednici, a takođe je zaposlen kod tuženog, je prvog dana nastupanja privremene sprečenosti za rad tužilje lično obavestio neposrednog rukovodioca tužilje VV, da je tužilja od 18.06.2020. godine privremeno sprečena za rad zbog bolesti, a to je potvrđeno iskazom neposrednog rukovodioca tužilje VV. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad suprug tužilje je dostavio tuženom 30.06.2020. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili primenom odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 95/18), u vezi odredbe člana 103. istog Zakona, nalazeći da je pobijano rešenje tuženog nezakonito, imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da je tužilja, u periodu od 18.06.2020. godine do 27.07.2020. godine, bila privremeno sprečena za rad i da je o toj činjenici suprug tužilje, sa kojim ona živi u zajedničkom domaćinstvu, 18.06.2020. godine, kao prvog dana tužiljine sprečenosti za rad, lično u prostorijama poslodavca o tome obavestio njenog neposrednog rukovodioca.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Na osnovu odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenog koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu odredbe člana 103. tog Zakona. Na osnovu odredbe člana 103. stav 1. istog Zakona, zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad.
U konkretnom slučaju, tužilja je odmah, preko svog vanbračnog supružnika, obavestila poslodavca o svojoj sprečenosti za rad kako bi on mogao blagovremeno da reaguje i omogući da se proces rada nesmetano obavlja. Rok za dostavljanje potvrde o sprečenosti za rad, propisan u članu 103. Zakona o radu, nije prekluzivan, jer njegovim propuštanjem ne dolazi automatski do otkaza imajući u vidu da dostavljanje potvrde zavisi od prirode bolesti, odnosno trenutnog zdravstvenog stanja zaposlenog. U tom smislu, činjenica da je potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad tužilje njen supružnik tuženom dostavio 30.06.2020. godine, nije osnov za prestanak radnog odnosa, imajući u vidu da je tužilja, zbog bolesti, bila opravdano odsutna sa rada, o čemu postoji i dokaz i da je o toj činjenici odmah obavestila svog neposrednog rukovodioca. Konvencija MOR-a br. 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca koja je ratifikovana na osnovu Zakona o ratifikaciji te Konvecnije (''Službeni list SFRJ''- međunarodni ugovori, br. 4/84, 7/91), u odredbi člana 4. propisuje da radni odnos radnika neće prestati ako za takav prestanak ne postoji valjan razlog vezan za sposobnosti ili ponašanje radnika, ili za operativne potrebe preduzeća, ustanove ili službe. Na osnovu odredbe člana 6. Konvencije, privremeno odsustvo sa posla zbog bolesti ili zbog povrede ne predstavlja valjan razlog za prestanak radnog odnosa. S tim u vezi, eventualni propust radnika da o odsustvu i razlozima odsustva obavesti nadležni organ ne može predstavljati osnov za prestanak radnog odnosa zbog neopravdanog izostana sa posla ukoliko je odsustvovanje bilo opravdano, što je ovde slučaj. Zbog toga, tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković