Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време на пословима ... радника на ... . У периоду од 18.06.2020. године од 27.07.2020. године, била је привремено спречена да ради због болести. Радни однос јој је престао побијаним решењем туженог о отказу уговора о раду бр. ../20 од 27.07.2020. године, због тога што је својом кривицом учинила повреду радне обавезе јер је потврду о привременој спречености за рад доставила након протека рока из одредбе члана 103. Закона о раду. Упозорење које је претходило доношењу побијаног решења туженој је послато поштом у периоду привремене спречености за рад, а на то упозорење тужиља се није изјаснила. ББ, супруг тужиље са којим она живи у ванбрачној заједници, а такође је запослен код туженог, је првог дана наступања привремене спречености за рад тужиље лично обавестио непосредног руководиоца тужиље ВВ, да је тужиља од 18.06.2020. године привремено спречена за рад због болести, а то је потврђено исказом непосредног руководиоца тужиље ВВ. Потврду о привременој спречености за рад супруг тужиље је доставио туженом 30.06.2020. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље усвојили применом одредбе члана 179. став 3. тачка 2. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05 ... 95/18), у вези одредбе члана 103. истог Закона, налазећи да је побијано решење туженог незаконито, имајући у виду да је у поступку утврђено да је тужиља, у периоду од 18.06.2020. године до 27.07.2020. године, била привремено спречена за рад и да је о тој чињеници супруг тужиље, са којим она живи у заједничком домаћинству, 18.06.2020. године, као првог дана тужиљине спречености за рад, лично у просторијама послодавца о томе обавестио њеног непосредног руководиоца.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

На основу одредбе члана 179. став 3. тачка 2. Закона о раду, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленог који не поштује радну дисциплину и то ако не достави потврду о привременој спречености за рад, у смислу одредбе члана 103. тог Закона. На основу одредбе члана 103. став 1. истог Закона, запослени је дужан да најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи време очекиване спречености за рад.

У конкретном случају, тужиља је одмах, преко свог ванбрачног супружника, обавестила послодавца о својој спречености за рад како би он могао благовремено да реагује и омогући да се процес рада несметано обавља. Рок за достављање потврде о спречености за рад, прописан у члану 103. Закона о раду, није преклузиван, јер његовим пропуштањем не долази аутоматски до отказа имајући у виду да достављање потврде зависи од природе болести, односно тренутног здравственог стања запосленог. У том смислу, чињеница да је потврду о привременој спречености за рад тужиље њен супружник туженом доставио 30.06.2020. године, није основ за престанак радног односа, имајући у виду да је тужиља, због болести, била оправдано одсутна са рада, о чему постоји и доказ и да је о тој чињеници одмах обавестила свог непосредног руководиоца. Конвенција МОР-а бр. 158. о престанку радног односа на иницијативу послодавца која је ратификована на основу Закона о ратификацији те Конвецније (''Службени лист СФРЈ''- међународни уговори, бр. 4/84, 7/91), у одредби члана 4. прописује да радни однос радника неће престати ако за такав престанак не постоји ваљан разлог везан за способности или понашање радника, или за оперативне потребе предузећа, установе или службе. На основу одредбе члана 6. Конвенције, привремено одсуство са посла због болести или због повреде не представља ваљан разлог за престанак радног односа. С тим у вези, евентуални пропуст радника да о одсуству и разлозима одсуства обавести надлежни орган не може представљати основ за престанак радног односа због неоправданог изостана са посла уколико је одсуствовање било оправдано, што је овде случај. Због тога, тужени неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић