Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U obrazloženju zahteva, iako isti podnosi protiv rešenja o ponavljanju postupka, ne ističe razloge koji opravdavaju ponavljanje krivičnog postupka, već polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i pravnom kvalifikacijom krivičnog dela, ističući povredu člana 439. tačka 1) ZKP, te izvodeći sopstvene zaključke da u konkretnom slučaju nema grupe i da radnje koje su opisane ne predstavljaju krivično delo. Na ovaj način branilac okrivljenog polemiše sa činjeničnim utvrđenjima na kojima je zasnovana pravnosnažna prvostepena presuda. U pogledu navedenog ističe da je u toku krivičnog postupka u kome je okrivljeni oglašen krivim, osuđujuća presuda zasnovana na pravnoj zabludi u koju je okrivljeni doveden, a koji je priznao nešto što nije mogao priznati, jer su u istoj ili sličnoj situaciji druga lica – saizvršioci, odnosno članovi grupe oslobođeni od krivice. Branilac ističe da su presude koje se odnose na saizvršioce donete naknadno i da one predstavljaju nove okolnosti i činjenice koje idu u prilog okrivljenom, na koji način branilac polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom i izvodi sopstvene zaključke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povreda zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković