Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. У образложењу захтева, иако исти подноси против решења о понављању поступка, не истиче разлоге који оправдавају понављање кривичног поступка, већ полемише са утврђеним чињеничним стањем и правном квалификацијом кривичног дела, истичући повреду члана 439. тачка 1) ЗКП, те изводећи сопствене закључке да у конкретном случају нема групе и да радње које су описане не представљају кривично дело. На овај начин бранилац окривљеног полемише са чињеничним утврђењима на којима је заснована правноснажна првостепена пресуда. У погледу наведеног истиче да је у току кривичног поступка у коме је окривљени оглашен кривим, осуђујућа пресуда заснована на правној заблуди у коју је окривљени доведен, а који је признао нешто што није могао признати, јер су у истој или сличној ситуацији друга лица – саизвршиоци, односно чланови групе ослобођени од кривице. Бранилац истиче да су пресуде које се односе на саизвршиоце донете накнадно и да оне представљају нове околности и чињенице које иду у прилог окривљеном, на који начин бранилац полемише са чињеничним питањима и доказима изведеним пред првостепеним судом и изводи сопствене закључке у погледу утврђеног чињеничног стања, у смислу члана 440. ЗКП.

Имајући у виду да повреда закона на које указује одбрана из члана 440. ЗКП, не представља законски разлог у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Бојана Пауновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић