Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za usvajanje posebne revizije zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Više javno tužilaštvo u Beogradu je dana 16.09.2013. godine donelo naredbu o privremenom oduzimanju od tužilje – putničkog vozila marke „Ford Fiesta“, reg. oznake ... do konačne odluke suda, zbog sumnje da se radilo o imovini koja je proistekla iz krivičnog dela. Viši sud u Beogradu je rešenjem od 07.11.2013. godine odbio zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela protiv više lica a između ostalog i ovde tužilje. Nakon toga, Viši sud u Beogradu je rešenjem Kv 229/15 od 24.03.2015. godine u odnosu na ovde tužilju, odbio prigovor VJT u Beogradu da se tužilji oduzme predmetno vozilo. Vozilo se privremeno nalazilo na placu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom a u periodu od 16.09.2013. do 12.10.2015. godine, kada je vraćeno tužilji. Veštačenjem je utvrđeno da je vrednost vozila prilikom oduzimanja bila 221.444,55 dinara, a prilikom vraćanja tužilji njegova vrednost je bila 171.730,40 dinara. Troškovi transporta za preuzimanje vraćenog vozila izneli su 67.363,82 dinara, pa je na takav način tužilji pričinjena šteta u iznosu od 137.911,42 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Ovo iz razloga što nema osnov za primenu člana 172. ZOO jer u radnji nadležnog organa nije bilo ni nezakonitog i nepravilnog rada. Prema Zakoniku o krivičnom postupku regulisano je privremeno oduzimanje predmeta (čl. 147-151) zbog postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo. Stoga nema odgovornosti tužene za predmetnu materijalnu štetu. Tužilja je mogla tražiti štetu samo od izvršioca krivičnog dela. Drugostepeni sud dodatno zaključuje da je vozilo bilo smešteno na placu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, ista ima svojstvo pravnog lica, mogla je biti stranka u ovom postupku pa stoga tužena nije pasivno legitimisana niti je odgovorna za štetu.

Po oceni Vrhovnog suda, u nižestepenom postupku na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno je primenjeno materijalno pravo.

Prema članu 172. stav 1. ZOO propisano je da pravno lice odgovora za štetu koji njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Članovima 147-151. Zakonika o krivičnom postupku predviđena je mogućnost privremenog oduzimanja predmeta i povraćaj oduzetih predmeta u vezi vođenja krivičnog postupka, a čl. 8. i 49. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bliže opredeljuje obaveze Direkcije u postupanju u takvim slučajevima. Međutim, predmetno vozilo je oduzeto po nalogu VJT u Beogradu shodno odredbama ZKP. Ali to ne znači da se u takvim slučajevima ne treba ponašati stručno uz pravilnu procenu dokaza i osnovanosti sumnje za neophodnost oduzimanja predmetnog vozila. Tužilja je oslobođena da je izvršila krivično delo a još u toku istrage sud je odbio predlog VJT za privremeno oduzimanje vozila. To ukazuje da je postojao nepravilan rad državnog organa (VJT), a oduzeta stvar se mora vratiti u onakvom stanju kao kada je bila oduzeta. Tužilji je šteta pričinjena nepravilnim radom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za čiji rad tužena odgovora po članu 172. ZOO. Stoga je nepravilan zaključak drugostepenog suda da tužena nije pasivno legitimisana već Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom jer Direkcija predmetnu stvar drži u ime i za račun tužene, a preko koje tužena na toj stvari ima posebnu državinu. Veštačenjem je pravilno utvrđena visina štete koju je tužilja pretrpela zbog privremenog oduzimanja spornog vozila. Stoga je tužena dužna da naznačenu štetu naknadi shodno citiranim propisima.

Zbog napred iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP pa su tužilji priznati sledeći troškovi i to: za stručni sastav tužbe 6.000,00 dinara, za stručni sastav podneska 25.05.2018. godine 6.000,00 dinara, na ime stručnog sastava za žalbu 12.000,00 dinara i za sastav revizije 13.500,00 dinara, što sve ukupno čini 37.500,00 dinara. Ostali troškovi nisu priznati jer nisu opredeljeni po visini u smislu člana 163. stav 2. ZPP, a u spisima predmeta se ne nalazi ni precizirani troškovnik nakon zaključene rasprave pred prvostepenim sudom.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković