Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Krunić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoš Cukavac advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 258/2024 od 07.05.2024. godine, u sednici održanoj 11.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 258/2024 od 07.05.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 258/2024 od 07.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 297/21 od 15.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je tužilac osnovom sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom stekao pravo svojine na 7/10 idealnih delova nepokretnosti koja je upisana u LN br. .. KO ..., parcela br. .., zemljište pod zgradom – objektom, površine 84m2, zemljište uz zgradu – objekat od 1a 99m2, sve u ukupnoj površini od 2a 83m2, koje u naravi predstavlja porodičnu stambenu zgradu, izgrađenu bez odobrenja za gradnju, a koja je izgrađena na parceli br. .. u ... u ulici ... br. .., što je tužena dužna priznati i trpeti da se na osnovu ove presude tužilac uknjiži kao vlasnik označenih nepokretnosti u 7/10 idealnih delova u katastru nepokretnosti, liste nepokretnosti .. KO ... . Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 948.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate dok je u preostalom delu zahtev tužioca za naknadu troškova postupka odbijen, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 258/2024 od 07.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 297/21 od 15.09.2023. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u u interesu ravnopravnostu građana.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje sticanja svojinskog udela tužioca na porodičnoj stambenoj zgradi, na osnovu ulaganja posebne imovine tužioca, tokom trajanja vanbračne zajednice sa tuženom. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, doneta je primenom odredbe člana 180. stav 3. i 4. u vezi sa članom 191. stav 2. i 170. Porodičnog zakona, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac tokom trajanja vanbračne zajednice sa tuženom, novcem od prodaje kuće koju su mu poklonili roditelji, kupio plac sa započetim objektom u ... i uložio u radove radi osposobljavanja započetog objekta – kuće za život, da je tužiočev doprinos u ukupnoj vrednosti nepokretnosti 4/10 dela, a da je na ostatku od 6/10 dela, doprinos parničnih stranaka jednak. Navodima o pogrešnoj primeni materijalnog prava revident, u stvari, pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revident poziva, takođe nisu razlog za izjavljivanje posebe revizije u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 24.10.2012. godine, a vrednost predmeta spora je 3.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković