Rev 18525/2024 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 18525/2024
11.12.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Миленко Крунић адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Драгош Цукавац адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 258/2024 од 07.05.2024. године, у седници одржаној 11.12.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 258/2024 од 07.05.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 258/2024 од 07.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П 297/21 од 15.09.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па је утврђено да је тужилац основом стицања у ванбрачној заједници са туженом стекао право својине на 7/10 идеалних делова непокретности која је уписана у ЛН бр. .. КО ..., парцела бр. .., земљиште под зградом – објектом, површине 84м2, земљиште уз зграду – објекат од 1а 99м2, све у укупној површини од 2а 83м2, које у нарави представља породичну стамбену зграду, изграђену без одобрења за градњу, а која је изграђена на парцели бр. .. у ... у улици ... бр. .., што је тужена дужна признати и трпети да се на основу ове пресуде тужилац укњижи као власник означених непокретности у 7/10 идеалних делова у катастру непокретности, листе непокретности .. КО ... . Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 948.400,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате док је у преосталом делу захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка одбијен, као неоснован.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 258/2024 од 07.05.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Старој Пазови П 297/21 од 15.09.2023. године у побијаном усвајајућем делу одлуке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку, ради разматрања питања од општег интереса и правних питања у у интересу равноправносту грађана.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се рамотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је утврђење стицања својинског удела тужиоца на породичној стамбеној згради, на основу улагања посебне имовине тужиоца, током трајања ванбрачне заједнице са туженом. Побијана одлука, којом је тужбени захтев тужиоца усвојен, донета је применом одредбе члана 180. став 3. и 4. у вези са чланом 191. став 2. и 170. Породичног закона, на основу утврђеног чињеничног стања да је тужилац током трајања ванбрачне заједнице са туженом, новцем од продаје куће коју су му поклонили родитељи, купио плац са започетим објектом у ... и уложио у радове ради оспособљавања започетог објекта – куће за живот, да је тужиочев допринос у укупној вредности непокретности 4/10 дела, а да је на остатку од 6/10 дела, допринос парничних странака једнак. Наводима о погрешној примени материјалног права ревидент, у ствари, побија правилност утврђеног чињеничног стања а то није разлог за изјављивање посебне ревизије, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. С тим у вези, за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај. Осим тога, битне повреде одредаба парничног поступка на које се ревидент позива, такође нису разлог за изјављивање посебе ревизије у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради утврђења тужилац је поднео 24.10.2012. године, а вредност предмета спора је 3.000.000,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужене није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић