Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 172. Zakona o obligacionom odnosima, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocima solidarno naknade nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnji, zbog nestanka bebe posle navodne smrti u porodilištu, narušavanja ličnog i porodičnog života tužilaca, trpljenja neizvesnosti, nedavanja informacija o sudbini njihovog deteta rođenog ...1986. godine. Prema datim razlozima, na strani tuženih nije bilo nedelotvornog ponašanja kojim je tužiocima prouzrokovana šteta, tako što im je povređeno pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovo zbog toga što je prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocima saopšteno da je njihovo dete, prevremeno rođeno, preminulo, što je majka potvrdila potpisom posmrtnice, a koja je sadržala informaciju o uzroku smrti, nakon čega je po zahtevu tuženog Kliničkog centra Niš plod poslat na kliničku obdukciju i izveštajem o odbukciji pouzdano utvrđen uzrok smrti deteta, a činjenice rođenja i smrti upisane u matične knjige. Na taj način su tuženi preduzeli adekvatne mere koje su dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine deteta tužilaca, iz čega sledi zaključak da tužioci nemaju pravo na novčano obeštećenje.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda da nema uslova za udovoljenje tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete u situaciji kada je prema utvrđenom činjeničnom stanju Republika srbija ispunila svoju obavezu da omogući ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno adekvatno odgovorila na zahtev roditelja da budu informisani o sudbini svog deteta. Tužioci nisu uz reviziju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz navedenih razloga, nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP,odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.03.2020 godine. Vrednost predmeta spora je 2.000.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužilaca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković