Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6143/22 od 02.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene VV i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 43647/21 od 22.06.2022. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, iz svih zakonom propisanih razloga u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), ocenio da revizija tužene VV nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu utvrđeno je da je predmetna kuća isključivo vanknjižena susvojina tužilaca i da je tužena VV u obavezi da se iseli iz iste i preda ispražnjenu od lica i stvari tužiocima primenom člana 3., 22. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene VV kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja, kao i da je revizija izjavljena iz svih zakonom propisanih razloga, a da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja posebna revizija ne može izjaviti, jer navedeni razlozi nisu propisani kao razlozi za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene VV nije dozvoljena.

Tužba je podneta 08.02.2019. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, a na koji iznos je određena i taksa na tužbu u iznosu od 1.900,00 dinara primenom Tarifnog broja 1. stav 1. tačka 1. Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/24 ... 95/18).

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene VV nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Stanković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković