Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 104/06
13.04.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Vesne Popović, Jasminke Stanojević, Mirjane Grubić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, čiji je punomoćnik BV, advokat, radi prestanka obaveze izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. 1146/05 od 13.9.2005. godine, u sednici održanoj 13.4.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao NEOSNOVANA revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž.1146/05 od 13.9.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Čačku Gž.1146/05 od 13.9.2005. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P.679/04 od 1.7.2005. godine, kojom je: stavom 1. izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je od donošenja te presude prestala njegova obaveza da izdržava tuženu po osnovu poravnanja koje su zaključili kod tog suda 24.7.2004. godine u predmetu P. 42/02; stavom 2. izreke obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 4/77..."Službeni list SRJ" br. 3/02), koji se u postupku po reviziji u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 491. stav 4.Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04), Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 354. stav 2. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizijski navodi da u nižestepenim presudama nije navedeno materijalno pravo na kome su zasnovane nisu relevantni zato što se na osnovu člana 385. st.1. i 2. Zakona o parničnom postupku revizija zbog toga ne može izjaviti. Na osnovu člana 386. tog zakona revizijski sud pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava. Prvostepena presuda je doneta 1.7.2005. godine, od kada se primenjuje Porodični zakon ("Službeni glasnik RS" br. 18/05), pa taj zakon, na osnovu člana 357. stav 2. i člana 363, prestavlja materijalno pravo za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka poravnanjem P.42/02, koje su stranke zaključile 24.7.2002. godine kod Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, tužilac je obavezan da od 17.1.2002. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi plaća tuženoj za izdržavanje mesečno po 1.500,00 dinara. Tužena stanuje kao podstanar kod GG, sa kojim nije zasnovala vanbračnu zajednicu. Imovinske prilike tužene se nisu izmenile, kao ni njeno zdravstveno stanje posle zaključenja poravnanja sa tužiocem. Tužena se pre zaključenja poravnanja odrekla nasleđa oca DD u korist majke.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da mu je prestala obaveza da izdržava tuženu po osnovu poravnanja koje su zaključili. Posle zaključenja poravnanja tužena nije stekla dovoljno sredstava za izdržavanje, tužilac nije izgubio mogućnost za davanje izdržavanja, niti je davanje izdržavanja za njega postalo očigledno nepravično, a tužena nije sklopila novi brak, niti vanbračnu zajednicu, pa za prestanak obaveze tužioca da izdržava tuženu nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 167. st. 2. i 3. Porodičnog zakona.

Kako se tužena odrekla nasleđa DD u korist majke pre nego što su stranke zaključile poravnanje o izdržavanju, revizijski navodi da je ona time sebe dovela u položaj da nema sredstava za život nisu relevantni za odlučivanje prema postavljenom tužbenom zahtevu tužioca u ovoj parnici.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja između tužene i GG nije uspostavljena trajnija zajednica života, koja se na osnovu člana 4. stav 1. Porodičnog zakona smatra vanbračnom zajednicom, pa nisu osnovani revizijski navodi o postojanju vanbračne zajednice između njih.

Tužilac nije uspeo u parnici, pa je na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku obavezan da tuženoj nadoknadi troškove postupka. On je obavezan da tuženoj nadoknadi troškove koji su bili potrebni za vođenje parnice, a na osnovu člana 155. tog zakona, pa nisu osnovani ni revizijski navodi, da su tuženoj dosuđeni troškovi postupka koji nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Na osnovu člana 393. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

mz