Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene invalidnine u periodu od jula 2019. godine do decembra 2020. godine. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 172., u vezi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima i odredbe člana 69. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98, sa izmenama i dopunama i ''Službeni glasnik RS'', br. 101/05 ... 50/18), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužiocu priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida VI grupe sa 60% invaliditeta i pravom na mesečnu invalidninu koju tužena tužiocu, u gore navedenom periodu, nije isplatila. Odluka nižestepenih sudova, ne odstupa od ujednačene sudske prakse u predmetima u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem, kao u ovom predmetu. Tužena u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u vezi priloženih pisanih isprava, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2.tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 09.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 310.044,72 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Preinačenje odluke o troškovima ne čini reviziju dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer nije preinačena odluka o glavnom zahtevu (član 28. Zakona o parničnom postupku).

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković