Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интерса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачења права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцу на име неисплаћене инвалиднине у периоду од јула 2019. године до децембра 2020. године. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одредбе члана 172., у вези члана 155. Закона о облигационим односима и одредбе члана 69. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (''Службени лист СРЈ'', бр. 24/98, са изменама и допунама и ''Службени гласник РС'', бр. 101/05 ... 50/18), на основу утврђеног чињеничног стања да је тужиоцу признато својство мирнодопског војног инвалида VI групе са 60% инвалидитета и правом на месечну инвалиднину коју тужена тужиоцу, у горе наведеном периоду, није исплатила. Одлука нижестепених судова, не одступа од уједначене судске праксе у предметима у којима је одлучивано о захтевима са истим правним основом и чињеничним стањем, као у овом предмету. Тужена у ревизији указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у вези приложених писаних исправа, што није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2.тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 09.08.2022. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 310.044,72 динара.

Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на новчано потраживање, у ком вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизија тужене није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Преиначење одлуке о трошковима не чини ревизију дозвољеном, на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, јер није преиначена одлука о главном захтеву (члан 28. Закона о парничном поступку).

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић