Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408., u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na osnovu Ugovora o radu na određeno vreme, zaključenog 14.09.2020. godine, na poslovima ... bliže opisanih u Ugovoru, do 13.10.2020. godine. Aneksima ugovora o radu produžavano je trajanje ugovora na po dva meseca, a poslednjim aneksom do šest meseci, od 14.12.2021. godine do 13.06.2020. godine. Tužilja je upućena na porodiljsko odsustvo od 17.02.2022. godine do 16.02.2023. godine, tako da je dužna da se javi na rad 17.02.2023. godine. Rešenjem Gradske uprave Grada Prokuplja br. ... od 05.04.2022. godine, tužilji je priznato pravo na naknadu zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta od 13.06.2022. godine do 16.02.2023. godine. Tužilja je odjavljena sa obaveznog osiguranja 17.02.2023. godine, zbog isteka roka na koji joj je radni odnos zasnovan, a tužena je donela rešenje 17.02.2023. godine, na osnovu koga je tužilji prestao radni odnos zasnovan na određeno vreme 17.02.2023. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, primenom odredbe člana 37, 175. stav 1. i 187. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018), imajući u vidu da je između parničnih stranaka zaključen ugovor o radu na određeno vreme i da je, nakon isteka perioda korišćenja porodiljskog odsustva od strane tužilje, nastupila zakonska posledica prestanka radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme, istekom roka na koji je zasnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. ovog člana Zakona, propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Razlozi za prestanak radnog odnosa propisani su odredbom člana 175., tako što radni odnos prestaje, pod tačkom 1.) istekom roka za koji je zasnovan. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu propisana je u odredbi člana 187. Zakona o radu, tako što za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (stav 1.). Zaposlenom iz stava 1.ovog člana, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorom o radu zaključenim 14.09.2020. godine i na osnovu više aneksa od kojih je, poslednjim aneksom, tužilja radni odnos zasnovala kod tužene na određeno vreme, za period od 14.12.2021. godine do 13.06.2022. godine. Porodiljsko odsustvo tužilja je koristila od 17.02.2022. godine do 16.02.2023. godine, a tužena joj je ugovor o radu otkazala 17.02.2023. godine. Dakle, u konkretnom slučaju radi se o radnom odnosu koji je zasnovan na određeno vreme, za period kraći od 24 meseca, u smislu odredbe člana 37. stav 2. Zakona o radu, a koji je produžen do isteka korišćenja prava na odsustvo za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva u smislu odredbe člana 187. stav 2. istog Zakona. Tužilja kod tužene nije zasnovala radni odnos na neodređeno vreme niti je ostala da radi kod tužene nakon isteka ugovora o radu, već je koristila zakonom propisanu mogućnost produženja radnog odnosa na određeno vreme usled trudnoće i porođaja na osnovu rešenja o porodiljskom odsustvu, od 17.02.2022. godine, kojim je upućena na porodiljsko odsustvo od 17.02.2022. godine do 16.02.2023. godine. Radni odnos tužilji je zakonito prestao istekom roka na koji je zasnovan u smislu odredbe člana 175. stav 1. tačka 1., u vezi odredbe člana 187. stav 2. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da je ona kod tužene radila bez zaključenog ugovora kojim bi bio regulisan njen radno-pravni status i da se zbog toga smatra da je ona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme danom početka rada, bez zaključenog ugovora o radu. Suprotno tim navodima revizije tužilje, ona je kod tužene radila na osnovu ugovora o radu od 14.09.2020. godine koji je zaključila na određeno vreme počev od 14.09.2020. godine do 13.10.2020. godine i na osnovu aneksa ugovora o radu kojim joj je radni odnos na određeno vreme produžavan, tako da je ukupno trajao kraće od 24 meseca, do dana kada je upućena na porodiljsko odsustvo (17.02.2022. godine). Navodi revizije tužilje o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Imajući u vidu da tužilja neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković