O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu K.br. 185/24 od 06.11.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko novčanu kaznu u datom roku ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara i privatnom tužiocu na ime nužnih izdataka plati iznos od 177.460,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni BB radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Vranju 3Kž1.br. 1/25 od 25.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Marjana Antića i presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K.br. 185/24 od 06.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Marjan Antić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odllučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Marjana Antića je osnovan.

Osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko uvredi drugog, pri čemu se radnja izvršenja sastoji u omalovažavanju nekog lica.

Zaštitni objekat kod krivičnog dela je čast i ugled, a sama radnja izvršenja krivičnog dela predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, i svaka radnja kojom se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti, pri čemu se karakter tih radnji, kao uvredljivih, ceni sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, odnosno sa objektivnog stanovišta (objektivni kriterijum).

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu napred navedeno, izgovorene reči prilikom saslušanja u svojstvu svedoka u parničnom postupku, od strane okrivljenog - „ja znam da tuženi nigde ne radi, ali vodi borbe sa psima i od toga uzima novac“ prema oceni Vrhovnog suda, sa objektivnog stanovišta, ne predstavljaju uvredu.

Samim tim, po stavu Vrhovnog suda pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da radnja okrivljenog opisana u izreci prvostepene presude ima obeležje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika zbog kojeg je oglašen krivim, te je prvostepeni sud oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio, već je prvostepenu presudu potvrdio, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, ovaj sud je preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, te primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 3. ZKP, u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković