О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу К.бр. 185/24 од 06.11.2024. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика и за исто је осуђен на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а уколико новчану казну у датом року не плати, иста ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 2.000,00 динара и приватном тужиоцу на име нужних издатака плати износ од 177.460,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је оштећени ББ ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парнични поступак.

Пресудом Вишег суда у Врању 3Кж1.бр. 1/25 од 25.02.2025. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Марјана Антића и пресуда Основног суда у Бујановцу К.бр. 185/24 од 06.11.2024. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Марјан Антић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновно одллучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марјана Антића је основан.

Основано се поднетим захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон на штету окривљеног АА, јер дело за које је окривљени правноснажно оглашен кривим није кривично дело.

Кривично дело увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика (КЗ) чини онај ко увреди другог, при чему се радња извршења састоји у омаловажавању неког лица.

Заштитни објекат код кривичног дела је част и углед, а сама радња извршења кривичног дела представља свако поступање којим се напада било која од тих вредности, порицањем, омаловажавањем или потцењивањем, и свака радња којом се у суштини изражава непоштовање или понижавање достојанства личности, при чему се карактер тих радњи, као увредљивих, цени са становишта опште усвојених друштвених ставова и мерила, односно са објективног становишта (објективни критеријум).

У конкретном случају, а имајући у виду напред наведено, изговорене речи приликом саслушања у својству сведока у парничном поступку, од стране окривљеног - „ја знам да тужени нигде не ради, али води борбе са псима и од тога узима новац“ према оцени Врховног суда, са објективног становишта, не представљају увреду.

Самим тим, по ставу Врховног суда погрешно је становиште нижестепених судова да радња окривљеног описана у изреци првостепене пресуде има обележје кривичног дела увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика због којег је оглашен кривим, те је првостепени суд оглашавајући окривљеног кривим због предметног кривичног дела учинио повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, коју повреду закона другостепени суд није отклонио, већ је првостепену пресуду потврдио, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога, овај суд је преиначио побијане пресуде и на основу члана 423. тачка 1) ЗКП, окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ, те применом одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 265. став 3. ЗКП, у погледу трошкова кривичног поступка, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић