Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je na osnovu člana 490. ZKP, održao sednicu veća, razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili član 261. stav 1. ZKP, odbijajući zahtev branioca za naknadu troškova kao neosnovan, uz obrazloženje da troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja do završetka, jer se postupak za preinačenje pravnosnažne presude iz člana 544. i 522 – 566. ZKP smatra posebnom vrstom krivičnog postupka, a zbog čega se i izdatak okrivljenog za angažovanje branioca radi podnošenja žalbe protiv prvostepene presude smatra nužnim izdatkom, te se ne može smatrati da troškovi padaju na teret okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.651/23 od 11.07.2023. godine, preinačene su pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1698/18 od 20.05.2019. godine i Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.58/22 od 22.02.2022. godine u pogledu odluke o kazni, na osnovu člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP, te je okrivljenom u postupku spajanja kazni izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od četiri godine. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 768/23 od 17.04.2024. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 651/23 od 11.07.2023. godine, tako što je odbijen predlog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu za preinačenje napred navedenih pravnosnažnih presuda.

U predmetnom postupku okrivljeni je imao izabranog branioca, po punomoćju - advokata Aleksandri Kondžulović Matić, koja je 17.05.2024. godine sudu podnela troškovnik na ime sastava žalbe podnete protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.651/23 od 11.07.2023. godine u iznosu od 135.000,00 dinara, te na ime sastava troškovnika u iznosu od 67.500,00 dinara, dakle u ukupnom iznosu od 202.500,00 dinara.

Nižestepenim rešenjima, zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova u iznosu od 202.500,00 dinara, odbijen je kao neosnovan.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je, da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba, odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu zakonske odredbe člana 262. stav 1. ZKP i člana 265. ZKP, te da u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, već je u postupku za izricanje jedinstvene kazne (spajanje kazni) odlučivano o zahtevu javnog tužioca, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Kako se, dakle, presuda doneta na osnovu člana 556. stav 1. tačka 1) ZKP, u postupku spajanja kazni, ni na koji način ne može upodobiti sa meritornim odlukama o krivičnopravnom zahtevu, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda. Ovo posebno imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o isplati nagrade i nužnih izdataka izabranog branioca okrivljenog, a zbog čega je u smislu odredbe člana 266. ZKP, zastupano lice dužno da plati nagradu i nužne izdatke branioca, obzirom da između okrivljenog i njegovog branioca postoji ugovorni odnos na osnovu kog se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano podnetim zahtevom ukazuje da su nižestepena rešenja doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredaba člana 267. ZKP, a u uvodu ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, pa kako navedene povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković