Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je na osnovu člana 490. ZKP, održao sednicu veća, razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 br.99/25 od 04.04.2025. godine prema okrivljenom ukinuta mera zabrane prilaženja sastajanja ili komuniciranja sa oštećenom BB, te da je u žalbi od 27.03.2025. godine, koju je Viši sud u Somboru uvažio, podneo zahtev za naknadu troškova nastalih pred sudom pravnog leka u iznosu od 27.540,00 dinara, te da Viši sud u Somboru nije doneo odluku o zahtevu za naknadu troškova postupka nastalih pred sudom pravnog leka i odredio da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, iako je uvažio njegovu žalbu i preinačio prvostepenu odluku u korist okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, te činjenicu da u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored toga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Stevan Kosanović okrivljenom AA nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti, već je izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, pa je u smislu člana 266. ZKP nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, imajući u vidu da između okrivljenog i njegovog branioca postoji ugovorni odnos na osnovu kog se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Najzad, u konkretnom slučaju se radi o meri zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa oštećenom, dakle u pitanju je poseban sudski postupak, u kome nema zakonskog osnova za analognu primenu odredbe člana 265. ZKP, koja se primenjuje u situaciji kada se u određenoj krivičnoj stvari donosi meritorna sudska odluka, pa kako se odluka koja se odnosi na meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa oštećenom ni na koji način ne može upodobiti sa meritornim odlukama o krivičnopravnom zahtevu, to nema zakonskih uslova da nužni izdaci nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedeno, to Vrhovni sud nalazi da se neosnovano u podnetom zahtevu ističe da je pobijano rešenje doneto uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Kosanovića odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković