.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 651/2024
17.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Obrenović, advokat u ..., protiv tuženog Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, vrednost predmeta spora 60.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 946/24 od 28.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 946/24 od 28.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 946/24 od 28.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3544/2023 od 01.11.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da na račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za mesec januar, februar i mart 2015. godine na iznose mesečnih zarada utvrđenih pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu 9 11 5268/20 od 22.07.2021. godine, pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu 5 11 5107/20 od 02.03.2021. godine, pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu 29 P 5652/20 od 22.12.2020. godine, bliže navedenih u izreci prvostepene presude. U stavu ІІ izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 946/24 od 28.02.2024. godine, delimično je odbijena žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavu I izreke. Delimično je usvojena žalba tuženog pa je prvostepena presuda preinačena u stavu drugom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude u stavu drugom izreke kojim je preinačena odluka o troškovima postupka tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – dr. zakon) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući po osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse. Stoga nema potrebe za novim tumačenjem prava, za razmatranjem pravnih pitanju u interesu ravnopravnosti građana i od opšteg interesa, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) u vezi člana 420. ZPP i ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke o troškovima postupka. Troškovi postupka ne čine glavni zahtev, već predstavljaju sporedno potraživanje i ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije, pa je Vrhovni sud zaključio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
