Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Pecinjački, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 44/23 od 09.02.2023. godine, u sednici održanoj 26.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 44/23 od 09.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 44/23 od 09.02.2023. godine i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 21/20 od 20.05.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 21/20 od 20.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade imovinske štete koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati 73.173,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2020. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 40.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 44/23 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 23/10), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, na kome su zasnovane pobijane odluke rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 332/19 od 22.03.2019. godine tužiocu je, kao stečajnom poveriocu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St 268/12 (stečajni dužnik „Navip“ AD Beograd u stečaju) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Navip“ AD Beograd – Zemun otvoren je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 268/12 od 15.05.2012. godine. Tokom stečajnog postupka tužiocu je utvrđeno potraživanje koje se odnosi na potraživanje iz radnog odnosa, a koje je priznato zaključkom o listi utvrđenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St 268/2012 od 17.12.2013. godine u iznosu od 157.185,87 dinara, od čega je iznos od 69.295,55 dinara svrstan u prvi isplatni red, dok je iznos potraživanja od 87.890,32 dinara svrstan u treći isplatni red. Tužiocu je kao poveriocu 02.07.2019. godine izvršena uplata 80% utvrđenih potraživanja u prvom isplatnom redu, u ukupnom iznosu od 55.436,44 dinara, a 28.01.2020. godine izvršena je usplata 20% utvrđenih potraživanja u prvom isplatnom redu u ukupnom iznosu od 13.859,11 dinara, što se isplatom po rešenju o delimičnoj deobi St 268/12 od 02.07.2019. godine iznosi 100% namirenja poverilaca u prvom isplatnom redu. Tužiocu je 23.12.2020. godine isplaćen iznos od 6.158,39 dinara, a 07.03.2022. godine iznos od još 8.558,53 dinara na ime utvrđenog potraživanja u iznosu od 87.890,32 dinara koje je svrstano u treći isplatni red. Na osnovu potvrde APR od 19.11.2020. godine na dan otvaranja stečajnog postupka 15.12.2012. godine preduzeće „Navip“ AD nije bilo u većinskom vlasništvu države.

Nižestepenim odlukama je usvojen tužbeni zahtev za isplatu naknade imovinske štete koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u skladu sa odredbama člana 4. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 22, 32. i 58. Ustava RS i člana 154, člana 155. i člana 185. Zakona o obligacionim odnosima. Po zaključku nižestepenih sudova tužena je objektivno odgovorna za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da između rada organa tužene i prouzrokovane štete postoji uzročno-posledična veza, odnosno tužena snosi objektivnu odgovornost za neostvarivanje prava stečajnih poverilaca u odnosu na stečajne dužnike, a uzročna veza je u nedelotvornom postupanju tužene u stečajnom postupku. Činjenica da stečajni dužnik nije preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom nije od uticaja na drugačiju odluku, jer je stečajni dužnik osnovan kao društveno preduzeće rešenjem Vlade NR Srbije broj 108 od 06.04.1950. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u postupku pred nižestepenim sudovima, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno (stav 3.).

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju tužilac nije bio u mogućnosti da naplati svoje potraživanje prema svom poslodavcu „Navip“ AD Beograd, Zemun u stečajnom postupku koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 286/12 od 15.05.2012. godine. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St br 332/19 od 22.03.2019. godine usvojen je prigovor i utvrđeno da mu je u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim i državnim kapitalom uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 02.11.2018. godine, dopunjen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine). U pogledu dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, potrebno je utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda.

Naime, poslodavac tužioca „Navip“ AD Beograd u trenutku otvaranja stečaja nije bilo preduzeće sa većinskim udelom državnog kapitala. U toj situaciji objektivna odgovornost države za naknadu štete zavisi od toga kada je nastalo potraživanje tužioca iz radnog odnosa. Dakle, država bi bila odgovorna ukolio je prodala svoj deo kapitala u navedenom preduzeću privatnim licima posle nastanka tužiočevog potraživanja, jer je bila dužna da osigura da novi vlasnik izvrši preuzete obaveze iz radnog odnosa. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno na naznačene okolnosti nižestepene odluke su morale biti ukinute.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku, upotpunuti činjenično stanje i vodeći računa o pravnom stanovištu Vrhovnog suda iskazanom u ovom rešenju, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu na zakonu zasnovanu odluku o tužiočevom zahtevu, kao i zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka koja zavisi od konačnog ishoda spora.

Na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković