Protivnik predlagača je u odgovoru na reviziju osporio dozvoljenost iste i predložio da Vrhovni sud odbaci reviziju kao nedozvoljenu. Tražio je naknadu troškova sudskih taksi.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija, prema odredbi člana 404. stav 2. ZPP. Ove odredbe primenjuju se i u vanparničnom postupku, po odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95- dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr. zakon).

Predlagač je predlogom tražio da sud naloži protivniku predlagača da predlaču omogući pristup aktima i dokumentima društva koji određeni u izreci prvostepene presude. Prvostepeni sud je utvrdio da je predlagač član protivnika predlagača sa udelom od 33,33% u osnovnom kapitalu, te da je protivniku predlagača podnosio više zahteva za uvid i pristup aktima i dokumentima društva. Utvrđeno je da je protivnik predlagača postupio po zahtevu predlagača i omogućio uvid u tražena akta i dokumenta društva (zapisnik o izvršenom uvidu u dokumentaciju društva od 16.09.2022. godine), te da na zahtev predlagača samo nije sačinjen tabelarni pregled nepokretnosti u svojini/pravu korišćenja protivnika predlagača. Nižestepeni sudovi su ocenili da je u ovom delu zahtev predlagača neosnovan jer nijedno privredno društvo nema obavezu da stvara dokument po zahtevu člana društva, već samo da omogući uvidu u već postojeća dokumenta i akte, zbog čega je predlog predlagača odbijen u celosti.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite, način presuđenja, kao i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pre svega, nema potrebe za novim tumačenjem odredaba zakona koje su od značaja za ostvarivanje prava člana na uvid u akta i dokumenta društva. Takođe, i prema stanovištu Vrhovnog suda, u situaciji kada je utvrđeno da je protivnik predlagača postupao po zahtevima predlagača i omogućio predlagaču uvid u akta i dokumenta društva, te kako se jedini neispunjeni zahtev predlagača odnosi na dokument koji predlagač nije u obavezi da sačini i čuva u traženom obliku (tabelarni prikaz nepokretnosti koje poseduje), to se onda ne može govoriti o povredi prava člana društva na pristup aktima i dokumentima društva. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, uključujući odredbe kojima se propisuje obaveza društva da čuva akte i dokumenta koji dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva, predstavljaju tumačenje predlagača koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da je predlagač zahtevao uvid u tabelarni pregled nepokretnosti, a ne u akta i dokumenta koji dokazuju imovinska prava društva.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni sud ne nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije predlagača, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke primenom odredbe člana 404. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Revizija je u vanparničnom postupku dozvoljena po odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 27. u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, a u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima dozvoljena je pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju predlog o kome se u vanparničnom postupku odlučuje nije imovinskopravne prirode, niti se radi o statusnim stvarima ili stanarskom pravu, Vrhovni sud nalazi da revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom procesnih ovlašćenja iz člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove potrebne radi odlučivanja o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković