Presudom Privrednog apelacionog suda 7Pž 3760/2019 od 12.11.2020. godine je, u prvom stavu izreke, odbijena žalba tuženog Energetika DOO Kragujevac, kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 193/18 od 12.03.2019. godine, u prvom i drugom stavu izreke; u drugom stavu izreke je delimično odbijena žalba tužioca kao neosnovana, potvrđena presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 193/18 od 12.03.2019. godine u stavu četvrtom i šestom izreke; u trećem stavu izreke delimično usvojena žalba tužioca, ukinuta presuda Privrednog suda u Kragujevcu P 193/18 od 12.03.2019. godine u trećem stavu izreke i rešenje o troškovima postupka sadržano u petom stavu izreke presude i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Tužilac je izjavio reviziju pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, kojom pobija presudu Privrednog apelacionog suda 7Pž 3760/19 od 12.11.2020. godine zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Razmatrajući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud nalazi da u odnosu na pravnosnažnu presudu o tužbenom zahtevu protiv tuženog Grad Kragujevac, jesu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pravnosnažna drugostepena presuda o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog Grad Kragujevac, utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac je vlasnik poslovnog prostora koji je priključen na centralno grejanje, toplovod. Tuženi Energetika DOO Kragujevac je proizvođač i distributer toplotne energije. Tužilac je sa tuženim Energetika DOO Kragujevac zaključio ugovor o isporuci toplotne energije 06.10.2015. godine, kojim je određeno da se naknada za isporučenu toplotnu energiju obračunava na osnovu zapremine objekta koji se greje, koja je ugovorom određena na 3.427 m3. Cenu toplotne energije utvrđuje isporučilac posebnim aktom uz saglasnost organa gradske uprave i Vlade RS. Cena se formira na osnovu fiksnih i promenljivih troškova poslovanja isporučioca shodno odredbama Odluke o snabdevanju grada toplotnom energijom. Tužilac je sve fakturisane iznose na ime utroška toplotne energije platio. Tuženi Energetika DOO Kragujevac je u periodu od 01.11.2013. godine do 09.10.2017. godine za kategoriju potrošača ''ostali korisnici'' u koju je po načinu fakturisanja svrstavan tužilac, fiksni deo naknade obračunavao po m3 prostora, a nakon toga, od 09.10.2017. godine je fiksni deo obračunavao po m2 prostora, po formuli m2=m3/2,6. Varijabilni deo je ostao isti. Nalazom veštaka je utvrđeno da su potrošači iz ove kategorije, među kojima i tužilac, u apsolutnom iznosu plaćali po ovom osnovu nepromenjeni iznos. Tuženi Energetika DOO Kragujevac se prilikom utvrđivanja cene za tužiočevu nepokretnost i fakturisanja tužiocu nije pridržavao proporcije cena za stambeni i poslovni prostor određene Uredbom o utvrđivanju metodologije za određivanje cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, sa kojom je cena toplotne energije morala biti usklađena najkasnije 01.10.2015. godine, već je nastavio da primenjuje proporciju na osnovu Uredbe o određivanju cena toplotne energije koja je važila do 01.05.2015. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i polazeći od odredaba člana 210. i člana 214. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je zaključio da se tuženi Energetika DOO Kragujevac primenom uvećanog koeficijenta neosnovano obogatio na račun tužioca, dok je ukinuo odluku prvostepenog suda koja se tiče tužbenog zahteva prema istom tuženom po osnovu više naplaćene toplotne energije obračunate po m3. Sa druge strane, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepena presuda o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženi Grad Kragujevac pravilna, jer između umanjenja imovine tužioca i rada tuženog Grada Kragujevca ne postoji uzročno- posledična veza. Ovo stoga, što tuženi Grad Kragujevac nikada nije odobrio odluku o cenama tuženog Energetika DOO Kragujevac, kojom je utvrđena nezakonita proporcija cena za stambeni i poslovni prostor. Ne postoji uzročna veza između radnji tuženog Grada Kragujevca i eventualne štete nastale usled pogrešnog obračuna površine prostora tužioca kao tarifnog elementa.

Prema činjeničnom stanju koga je takođe utvrdio prvostepeni sud, prema odlukama tuženog Energetika DOO Kragujevac o cenama toplotne energije od 28.08. 2015. godine i od 16.08.2016. godine, odnos važeće cene za stambeni prostor po m2 i za poslovni prostor za ostale korisnike je 1 : 1,25. Na te odluke tužene Energetika DOO Kragujevac, tuženi Grad Kragujevac nije dao saglasnost. Tuženi Energetika DOO Kragujevac je 10.05.2017. godine dostavio zahtev tuženom Gradu Kragujevcu za uvođenje cena toplotne energije po m2, ukazujući da Uredba o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom (''Službeni glasnik RS'' br. 63/2015) ne poznaje cene po m3, već je tarifni element samo površina, a ne i zapremina. Gradsko veće Grada Kragujevca je 09.10.2017. godine dalo saglasnost na odluku o cenama toplotne energije koju je doneo tuženi Energetika DOO Kragujevac 09.06.2017. godine, koja se primenjuje od grejne sezone 2017/2018, koja se plaća na osnovu izmerene potrošnje u din/m2.

Prema tako utvrđenom činjeničnom stanju proizilazi da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kod ocene osnova za odgovornost tuženog Grad Kragujevac za više naplaćene iznose na ime cene toplotne energije u korist tuženog Energetika DOO Kragujevac, a na štetu tužioca.

Vrhovni kasacioni sud se izjasnio u pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 09.02.2016. godine o pasivnoj legitimaciji grada u odnosu na zahteve korisnika usluga celodnevnog boravka dece u predškolskoj ustanovi za koje je cena, odnosno visina naknade određena ugovorom između korisnika i davaoca usluga na način da se naknada utvrđuje aktom nadležnog organa grada. Osnov odgovornosti grada je u činjenici da je grad cenu usluga utvrdio suprotno zakonu, čime je prouzrokovao štetu po korisnika usluga, te odgovara solidarno sa davaocem, odnosno pružaocem usluga. Osnovano revident ukazuje na izneti pravni stav kao primenljiv i u konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, revizijski sud nalazi da bi osnov odgovornosti tuženog Grada Kragujevca bio u okolnosti da je protivno odredbama Zakona o energetici („Sl. glasnik RS“ br. 145/2014) iz člana 363. stav 4., propustio da da saglasnost na cene toplotne energije obračunate u skladu sa propisanom metodologijom, čime je doprineo da prvotuženi tužiocu fakturiše i naplaćuje veće cene toplotne energije od propisanih maksimalnih. Prema tome, drugostepeni sud je preuranio kada je i pored okolnosti da se prvotuženi obraćao drugotuženom povodom odluke o cenama, a da drugotuženi nije doneo odluku o odobravanju ili o neodobravanju cena, zaključio da nema uzročno posledične veze između umanjenja imovine tužioca i radnji, ili propusta drugotuženog. Prema razlozima prvostepene presude po navedenom osnovu je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na prvotuženog u stavu 3. izreke. Međutim, u tom delu je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovljenom postupku raspraviće se činjenice o visini eventualno više naplaćenog iznosa od strane prvotuženog po fakturama koje je platio tužilac, na osnovu odluka prvotuženog na koje saglasnost nije dao drugotuženi. Prema tome, raspraviće se i činjenice od značaja za obim odgovornosti drugotuženog.

Kako iste činjenice, od značaja za postojanje i obim odgovornosti drugotuženog za ispunjenje tužbenog zahteva za naknadu štete koju trpi tužilac u navedenim okolnostima nisu utvrđene ni u odnosu na drugotuženog, to je i drugostepena i prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka u odnosu na drugotuženog ukinuta, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić