Пресудом Привредног апелационог суда 7Пж 3760/2019 од 12.11.2020. године је, у првом ставу изреке, одбијена жалба туженог Енергетика ДОО Крагујевац, као неоснована и потврђена пресуда Привредног суда у Крагујевцу П 193/18 од 12.03.2019. године, у првом и другом ставу изреке; у другом ставу изреке је делимично одбијена жалба тужиоца као неоснована, потврђена пресуда Привредног суда у Крагујевцу П 193/18 од 12.03.2019. године у ставу четвртом и шестом изреке; у трећем ставу изреке делимично усвојена жалба тужиоца, укинута пресуда Привредног суда у Крагујевцу П 193/18 од 12.03.2019. године у трећем ставу изреке и решење о трошковима поступка садржано у петом ставу изреке пресуде и предмет је у том делу враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Тужилац је изјавио ревизију позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, којом побија пресуду Привредног апелационог суда 7Пж 3760/19 од 12.11.2020. године због погрешне примене материјалног права и због битне повреде одредаба парничног поступка.

Разматрајући дозвољеност ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 18/2020), Врховни касациони суд налази да у односу на правноснажну пресуду о тужбеном захтеву против туженог Град Крагујевац, јесу испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за изузетну дозвољеност ревизије, ради уједначавања судске праксе.

Према чињеничном стању на основу ког је донета правноснажна другостепена пресуда о тужбеном захтеву у односу на туженог Град Крагујевац, утврђеном од стране првостепеног суда, тужилац је власник пословног простора који је прикључен на централно грејање, топловод. Тужени Енергетика ДОО Крагујевац је произвођач и дистрибутер топлотне енергије. Тужилац је са туженим Енергетика ДОО Крагујевац закључио уговор о испоруци топлотне енергије 06.10.2015. године, којим је одређено да се накнада за испоручену топлотну енергију обрачунава на основу запремине објекта који се греје, која је уговором одређена на 3.427 м3. Цену топлотне енергије утврђује испоручилац посебним актом уз сагласност органа градске управе и Владе РС. Цена се формира на основу фиксних и променљивих трошкова пословања испоручиоца сходно одредбама Одлуке о снабдевању града топлотном енергијом. Тужилац је све фактурисане износе на име утрошка топлотне енергије платио. Тужени Енергетика ДОО Крагујевац је у периоду од 01.11.2013. године до 09.10.2017. године за категорију потрошача ''остали корисници'' у коју је по начину фактурисања сврставан тужилац, фиксни део накнаде обрачунавао по м3 простора, а након тога, од 09.10.2017. године је фиксни део обрачунавао по м2 простора, по формули м2=м3/2,6. Варијабилни део је остао исти. Налазом вештака је утврђено да су потрошачи из ове категорије, међу којима и тужилац, у апсолутном износу плаћали по овом основу непромењени износ. Тужени Енергетика ДОО Крагујевац се приликом утврђивања цене за тужиочеву непокретност и фактурисања тужиоцу није придржавао пропорције цена за стамбени и пословни простор одређене Уредбом о утврђивању методологије за одређивање цена снабдевања крајњег купца топлотном енергијом, са којом је цена топлотне енергије морала бити усклађена најкасније 01.10.2015. године, већ је наставио да примењује пропорцију на основу Уредбе о одређивању цена топлотне енергије која је важила до 01.05.2015. године.

На основу утврђеног чињеничног стања и полазећи од одредаба члана 210. и члана 214. Закона о облигационим односима, првостепени суд је закључио да се тужени Енергетика ДОО Крагујевац применом увећаног коефицијента неосновано обогатио на рачун тужиоца, док је укинуо одлуку првостепеног суда која се тиче тужбеног захтева према истом туженом по основу више наплаћене топлотне енергије обрачунате по м3. Са друге стране, другостепени суд је закључио да је првостепена пресуда о тужбеном захтеву у односу на тужени Град Крагујевац правилна, јер између умањења имовине тужиоца и рада туженог Града Крагујевца не постоји узрочно- последична веза. Ово стога, што тужени Град Крагујевац никада није одобрио одлуку о ценама туженог Енергетика ДОО Крагујевац, којом је утврђена незаконита пропорција цена за стамбени и пословни простор. Не постоји узрочна веза између радњи туженог Града Крагујевца и евентуалне штете настале услед погрешног обрачуна површине простора тужиоца као тарифног елемента.

Према чињеничном стању кога је такође утврдио првостепени суд, према одлукама туженог Енергетика ДОО Крагујевац о ценама топлотне енергије од 28.08. 2015. године и од 16.08.2016. године, однос важеће цене за стамбени простор по м2 и за пословни простор за остале кориснике је 1 : 1,25. На те одлуке тужене Енергетика ДОО Крагујевац, тужени Град Крагујевац није дао сагласност. Тужени Енергетика ДОО Крагујевац је 10.05.2017. године доставио захтев туженом Граду Крагујевцу за увођење цена топлотне енергије по м2, указујући да Уредба о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом (''Службени гласник РС'' бр. 63/2015) не познаје цене по м3, већ је тарифни елемент само површина, а не и запремина. Градско веће Града Крагујевца је 09.10.2017. године дало сагласност на одлуку о ценама топлотне енергије коју је донео тужени Енергетика ДОО Крагујевац 09.06.2017. године, која се примењује од грејне сезоне 2017/2018, која се плаћа на основу измерене потрошње у дин/м2.

Према тако утврђеном чињеничном стању произилази да нижестепени судови нису правилно применили материјално право код оцене основа за одговорност туженог Град Крагујевац за више наплаћене износе на име цене топлотне енергије у корист туженог Енергетика ДОО Крагујевац, а на штету тужиоца.

Врховни касациони суд се изјаснио у правном ставу усвојеном на седници Грађанског одељења одржаној 09.02.2016. године о пасивној легитимацији града у односу на захтеве корисника услуга целодневног боравка деце у предшколској установи за које је цена, односно висина накнаде одређена уговором између корисника и даваоца услуга на начин да се накнада утврђује актом надлежног органа града. Основ одговорности града је у чињеници да је град цену услуга утврдио супротно закону, чиме је проузроковао штету по корисника услуга, те одговара солидарно са даваоцем, односно пружаоцем услуга. Основано ревидент указује на изнети правни став као применљив и у конкретном случају.

У конкретном случају, ревизијски суд налази да би основ одговорности туженог Града Крагујевца био у околности да је противно одредбама Закона о енергетици („Сл. гласник РС“ бр. 145/2014) из члана 363. став 4., пропустио да да сагласност на цене топлотне енергије обрачунате у складу са прописаном методологијом, чиме је допринео да првотужени тужиоцу фактурише и наплаћује веће цене топлотне енергије од прописаних максималних. Према томе, другостепени суд је преуранио када је и поред околности да се првотужени обраћао друготуженом поводом одлуке о ценама, а да друготужени није донео одлуку о одобравању или о неодобравању цена, закључио да нема узрочно последичне везе између умањења имовине тужиоца и радњи, или пропуста друготуженог. Према разлозима првостепене пресуде по наведеном основу је одбијен тужбени захтев у односу на првотуженог у ставу 3. изреке. Међутим, у том делу је првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. У поновљеном поступку расправиће се чињенице о висини евентуално више наплаћеног износа од стране првотуженог по фактурама које је платио тужилац, на основу одлука првотуженог на које сагласност није дао друготужени. Према томе, расправиће се и чињенице од значаја за обим одговорности друготуженог.

Како исте чињенице, од значаја за постојање и обим одговорности друготуженог за испуњење тужбеног захтева за накнаду штете коју трпи тужилац у наведеним околностима нису утврђене ни у односу на друготуженог, то је и другостепена и првостепена пресуда у делу одлуке о тужбеном захтеву и о трошковима поступка у односу на друготуженог укинута, по одредби члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић