Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljevnom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u predmetu predlagača AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Tamara Stojiljković, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4884/22 od 22.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14. septembra 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4884/22 od 22.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4884/22 od 22.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 4884/22 od 22.06.2022. godine odbijena je žalba predlagača AA iz sela ... i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 St 1143/22 od 31.05.2022. godine.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju. Reviziju je izjavio zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je to potrebno radi usaglašavanja sudske prakse.

Predlagač je inicirao postupak radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 1143/22 od 31.05.2022. godine odbijen je kao neosnovan zahtev (prigovor) predlagača AA iz sela ..., kojim je tražila da se utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu St 11/2010 pred Privrednim sudom u Leskovcu, te je odlučeno da se troškovi ovog postupka ne dosuđuju. Pobijano rešenje Privrednog apelacionog suda doneto je u žalbenom postupku po žalbi predlagača.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine je regulisan postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. Zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom Zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog Zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.

Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zavisi od radnji koje su preduzete do trenutka kada se odlučuje o povredi, te mogućnosti nalaganja da se preduzmu nove procesne radnje radi ubrzanja.

Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95... 106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95... 106/2015) i odlučio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredaba nije predviđena kao mogući pravni lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio, u drugom stavu izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95... 106/2015).

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić