Врховни касациони суд, у већу састављевном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у предмету предлагача АА из села ..., чији је пуномоћник Тамара Стојиљковић, адвокат у ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4884/22 од 22.06.2022. године, у седници већа одржаној дана 14. септембра 2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4884/22 од 22.06.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4884/22 од 22.06.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Привредног апелационог суда Рж Ст 4884/22 од 22.06.2022. године одбијена је жалба предлагача АА из села ... и потврђено је решење Привредног суда у Лесковцу Р4 Ст 1143/22 од 31.05.2022. године.

Против наведеног решења предлагач је изјавио благовремену ревизију. Ревизију је изјавио због погрешне примене материјалног права, позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, сматрајући да је то потребно ради усаглашавања судске праксе.

Предлагач је иницирао поступак ради заштите права на суђење у разумном року. Решењем Привредног суда у Лесковцу Р4 Ст 1143/22 од 31.05.2022. године одбијен је као неоснован захтев (приговор) предлагача АА из села ..., којим је тражила да се утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Ст 11/2010 пред Привредним судом у Лесковцу, те је одлучено да се трошкови овог поступка не досуђују. Побијано решење Привредног апелационог суда донето је у жалбеном поступку по жалби предлагача.

Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, бр. 40/15) који је ступио на снагу 01.01.2016. године је регулисан поступак који се води ради заштите права на суђење у разумном року. У члану 3. Закона прописана су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року: приговор ради убрзавања поступка као иницијални акт, жалба као правни лек и захтев за правично задовољење. Ниједном одредбом Закона није прописано право на изјављивање ревизије. Чланом 7. став 3. истог Закона прописано је да се у поступку по приговору усмена расправа не одржава, а на остала питања се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. У поступку по жалби такође се сходно примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Закон о ванпарничном поступку у члану 30. став 2. прописује сходну примену Закона о парничном поступку, ако тим или другим законом није другачије одређено.

По члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса, или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса, или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, као ванпарничном поступку. Нема потребе ни за уједначавањем судске праксе. Одлука о повреди права на суђење у разумном року у стечајном поступку зависи од радњи које су предузете до тренутка када се одлучује о повреди, те могућности налагања да се предузму нове процесне радње ради убрзања.

Зато је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), а у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95... 106/2015) одлучено као у првом ставу изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. стaв 2. и члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) у вези са чланом 28. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95... 106/2015) и одлучио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. Закона о ванпарничном поступку прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена, под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није другачије одређено.

У конкретном случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку ради заштите права на суђење у разумном року, који је притужбеног карактера и у коме одлучује председник суда и непосредно вишег суда или судије које он овласти, те ревизија предлагача у смислу цитираних законских одредаба није предвиђена као могући правни лек. Стога изјављена ревизија предлагача није дозвољена.

На основу изложеног Врховни касациони суд је ревизију предлагача одбацио, у другом ставу изреке, применом члана 413. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95... 106/2015).

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић