Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 1497/2023
18.07.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca DOO Rasing Vršac, čiji je punomoćnik Predrag Basarić, advokat u ..., protiv tuženog Bridge Srb DOO Bela Crkva, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat u ..., radi sticanja bez osnova po tužbi i naknade štete po protivtužbi, vrednost predmeta spora po tužbi 18.838.849,00 dinara, a po protivtužbi 40.319,80 evra, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 8757/22 od 20.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 18.07.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 8757/22 od 20.04.2023. godine, kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Pančevu je doneo presudu 5P 111/2020 dana 28.09.2022. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca DOO Rasing Vršac i obavezao tuženog Bridge Srb DOO Bela Crkva da tužiocu isplati iznos od 160.194,38 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2020. godine do isplate, dok je odbio protivtužbeni zahtev tuženog da se obaveže tužilac da tuženom isplati iznos od 40.319,80 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa kamatom počev od 15.12.2019. godine do isplate i obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 1.297.838,00 dinara.
Privredni apelacioni sud je doneo presudu 8Pž 8757/22 dana 20.04.2023. godine, kojom je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Pančevu P 111/20 od 28.09.2022. godine, te odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobija presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/2023) i zaključio da revizija nije osnovana.
Drugostepena presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ukazivanjem na nedostatke u obrazloženju drugostepene presude. Međutim, to nisu zakonom predviđeni revizijski razlozi, prema odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Svakako, drugostepena presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda i razloge koje je drugostepeni sud uzeo u obzir kod odlučivanja o žalbi, u skladu sa odredbom člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je drugostepeni sud prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o izvođenju radova od strane tužioca, kao izvođača radova, na izgradnji hale za proizvodnju obuće, za tuženog kao naručioca, po sistemu „ključ u ruke“. Gradnja je odobrena rešenjem o građevinskoj dozvoli od 03.11.2018. godine, saglasno projektnoj dokumentaciji – projektu za izvođenje, na način i u obimu koji je predviđen ugovorom. Cena je određena na 760.000 evra, kao fiksna. Određeno je da će naručilac platiti ugovorenu cenu izvođaču radova avansno u 20% vrednosti, zatim prema ispostavljenim mesečnim situacijama i okončanoj situaciji, koje će biti pregledane i overavane ili vraćene izvođaču uz pisane primedbe nadzornog organa u roku od 5 radnih dana. Prema odredbi člana 5. stav 5. predviđeno je da na ime garancije za dobro izvršenje posla naručilac zadrži 20% od ukupnog iznosa ugovorenih radova, odnosno 152.000 evra, koji iznos će srazmerno biti oduziman od svake situacije, a stavom 6. da će se povraćaj obustavljenog garantnog depozita izvršiti ukoliko ne bude primedbi naručioca na dobro izvršenje posla, nakon završetka radova i izdavanja pozitivnog izveštaja o tehničkom pregledu završenog objekta od strane komisije za tehnički pregled, kojim se objekat prihvata i utvrđuje da je podoban za upotrebu, i isteka dva meseca od početka upotrebe objekta. Članom 5. tačka 2. ugovora predviđeno je da će se međusobna potraživanja regulisati konačnim obračunom, kom ugovorne strane pristupaju kod završetka radova, na način da će izvođač predati naručiocu primerak okončane situacije, rok za pregled situacije je 7 dana, rok plaćanja 8 dana po potpisivanju situacije, ukoliko se situacija ne potpiše od strane nadzora i supervizora u roku od 7 dana od dana prijema bez pisnih primedbi, automatski će se smatrati prihvaćenom i kao takva će biti osnov za potraživanja. Određen je rok za izvođenje radova uz pravo izvođača radova na produženje ugovorenog roka u slučaju više sile i loših vremenskih uslova, što se registruje u građevinskom dnevniku. Ugovoren je garantni rok od 10 godina za konstrukciju objekta i krovnu konstrukciju, a za ostale građevinske i zanatske radove 2 godine. Izvođač je dužan da nakon potpisivanja zapisnika o primopredaji radova uruči naručiocu pet blanko solo menica sa meničnim ovlašćenjem u visini od 5% vrednosti izvedenih radova kao obezbeđenje otklanjanja nedostataka u garantnom roku. Odredbom člana 10. tačka 1. stav 6. propisano je da je na prvi poziv naručioca, u roku od 3 dana, izvođač dužan da započne otklanjanje svih komisijski utvrđenih mana i nedostataka, a ukoliko to izvođač ne otkloni u najkraćem roku ili se uopšte ne odazove na poziv naručioca u roku od 3 dana, naručilac će angažovati treće lice za otklanjanje nedostataka na račun izvođača iz sredstava garancije. Stavom 8. je predviđeno da, ukoliko izvođač ne otkloni uočene nedostatke u ostavljenom roku, naručilac stiče pravo da aktivira garanciju radi naplate štete koju trpi. Nadalje, članom 10. tačka 2. stavom 1. ugovora predviđeno je da ako se u garantnom roku pojave nedostaci na radovima koji su posledica nesolidnog izvođenja radova ili lošeg ugrađenog materijala, izvođač radova je dužan da nedostatke otkloni bez prava na naknadu u roku za otklanjanje koji sporazumno odrede. Ukoliko izvođač ne pristupi otklanjanju nedostataka ili se u roku od 3 dana ne dogovori rok za otklanjanje nedostataka, naručilac ima pravo da sve nedostatke otkloni putem trećeg lica na teret izvođača. Članom 10. tačka 3. predviđeno je da ukoliko se u periodu garantnog roka pojave nedostaci, izvođač je dužan da na poziv naručioca učestvuje u sastavljanju akta reklamacije u kom se utvrđuje datum otkrivanja i vrsta nedostataka i predlaže datum njihovog otklanjanja, a u slučaju da odbije da učestvuje, a utvrdi se da je odgovoran za nedostatak, isti će snositi sve troškove proistekle zbog njegovog neodazivanja. Članom 11. tačka 1. predviđeno je da ukoliko izvođač svojom krivicom ne izvede radove u ugovorenom roku, dužan je da naručiocu za svaki dan neopravdanog zakašnjenja plati ugovornu kaznu u iznosu od 0,05% od cene radova, koji ukupno ne može preći 5% od ukupne cene radova. Utvrđeno je da je projekat za izvođenje radova, koji nije postojao u trenutku zaključenja ugovora već je urađen naknadno, odstupao od projekta na osnovu kog je dobijena građevinska dozvola i zaključen ugovor. Prema projektu za izvođenje radova je tužilac sačinio novu ponudu na veću cenu od ugovorene, nakon čega su stranke pregovarale u cilju umanjenja cene, na način da se vidi koji radovi nisu neophodni, te je postignut dogovor. Došlo je i do dopune geomehaničkog elaborata na zahtev izvođača i uz pristanak investitora. Dopunu su potpisali direktori obeju ugovornih strana. Ugovorene strane su zaključile Aneks I Ugovora o izvođenju radova kojim su promenili cenu radova na izgradnji objekta na 800.971,88 evra. Izmenili su odredbu člana 5. tačka 1. stav 5. osnovnog ugovora u pogledu visine garancije za dobro izvršenje posla koju naručilac zadržava od svake situacije. Definisali su novi rok za završetak izgradnje objekta. Dana 12.09.2019. godine, su parnične stranke zaključile i ugovor o izvođenju radova za izgradnju pomoćnih objekata na istoj parceli. Prvostepeni sud je utvrdio da su ovim ugovorom regulisani dodatni radovi nevezano za prvi projekat po ugovoru iz 2018. godine i njegov aneks. Tužilac je ispostavio okončanu situaciju broj 293/19 dana 17.10.2019. godine, koja je potpisana i overena 15.11.2019. godine od strane tužioca, tuženog i nadzornog organa AA, s tim što je nadzorni organ stavio primedbe 05.11.2019. godine na obračun izvedenih radova, koje je primedbe zakonski zastupnik tuženog imao u vidu. Prema ispostavljenoj okončanoj situaciji preostao je iznos celokupnog depozita na ime dobrog izvršenja posla od 160.194,38 evra, koga je zadržao tuženi, a zakonski zastupnik tužioca je prihvatio da depozit bude vraćen dva meseca od početka upotrebe objekta. Za isplatu po okončanoj situaciji ostalo je 97.755,50 evra, odnosno 11.491.775,42 dinara. Tužilac je tuženom predao pet popunjenih menica na iznos koji odgovara 5% ugovorenih radova kao obezbeđenje za otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Sastavljen je zapisnik o primopredaji radova broj 354/19 za prvu fazi izgradnje hale za proizvodnju obuće, potpisan i overen od strane obeju parničnih stranaka. Konstatovano je da su radovi prve faze izgradnje hale na osnovu ugovora od 23.11.2018. godine završeni i da je izdat pozitivan izveštaj o tehničkom pregledu završenog objekta od strane komisije za tehnički pregled i rešenje o upotrebnoj dozvoli, te je 15.12.2019. godine izvršena primopredaja predmetnih radova na osnovu ugovora o izvođenju radova od 23.11.2018. godine, i njegovog aneksa od 01.08.2019. godine, sa kojim danom počinje da teče garantni rok i tužilac tuženom daje pomenute menice kao obezbeđenje otklanjanja nedostataka u garantnom roku. Određeno je da će se nakon dva meseca izvršiti povraćaj obustavljenog garantnog depozita od 160.194,38 evra, odnosno da je datum povraćaja garantnog depozita 15.02.2020. godine. Predmet tužbenog zahteva jeste isplata tog iznosa sa zateznom kamatom od 15.02.2020. godine.
Nakon primopredaje objekta pojavili su se nedostaci u vidu kondenza, odnosno kondenzacije na plafonu. U toku izgradnje je po nalogu nadzornog organa tužilac podigao protipožarne zidove do samog lima kako bi eventualno sprečili ulazak toplog vazduha u magacinski prostor, s obzirom da su u toku izgradnje i tužilac i nadzorni organ dobili saznanje o mogućem problemu kondenzacije na plafonu, pa je u toku radova o tome i bilo razgovora, budući da u projektnoj dokumentaciji nije predviđena ventilacija za isušivanje tavanskog prostora od kondeznacije. U vezi sa tim nedostatkom održana su dva sastanka na kojima je tuženi tražio da se isti otklone. Utvrđeno je da je dana 06.02.2020. godine, održan drugi sastanak na kome su prisustvovale parnične stranke i projektant i sačinjen je zapisnik kojim je konstatovano da su zajednički konstatovali da dolazi do curenja od kondenza sa krovnog pokrivača na plafon magacina od panela i da voda od kondenza prolazi u magacinski prostor u kojem je uskladišen repromaterijal i gotova roba. Prema sadržini tog zapisnika naručilac izvođač radova i nadzorni organ su zaključili da se projektantu, „Mideal“ DOO Loznica, ostavi rok od 3 dana da se izjasni na predlog završavanja problema i zaključke donete na tom sastanku. U obraćanju projektantu tuženi je naveo da tužilac ne želi da izvede predložene radove bez prethodne izrade projektno-tehničke dokumentacije kojom bi se rešio problem kondenzacije u magacinskom prostoru fabrike. Tuženi nije angažovao ovlašćenog projektanta za izradu projekta popravke krova, a tužilac do zaključenja glavne rasprave nije izveo radove. Nakon 06.02.2020. godine tužioca nisu kontaktirali oko rešavanja problema kondenzacije na plafonu. U pogledu problema sa pukotinama na ferobetonu, tužilac se odazivao i sanirao problem, pri čemu je stava da projekat nije dobar što se tiče fundiranja, što je zaključio kada su se pokazali nedostaci, odnosno nakon okončanja radova i nije mogao da ih predvidi. Dana 04.09.2020. godine, je tuženi sastavio izveštaj sa obilaska objekta u kom je konstatovao da u hali za proizvodnju obuće pukotina na ferobetonu nije rešena u potpunosti i da je uočeno više novih površinskih pukotina u toj prostoriji i u prostoriji broj 3, koje je potrebno pratiti duži vremenski period. Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac izveo radove u skladu sa dobijenom projektnom dokumentacijom i dopunom geomehaničkog elaborata i u pogledu poda, i u pogledu krova i plafona objekta, i u vezi stolarije koja je ugrađena. Na stolariju nije bilo primedaba na funkcionisanje prozora i vrata, a od strane tužioca su priloženi atesti. U pogledu krova utvrđeno je da se komisija za tehnički prijem nije bavila pitanjem termoizolacije krova hale, s obzirom da investitor nije uputio takav zahtev, a u predmetu tehničkog pregleda objekta ne postoji dokumentacija o termičkim karakteristikama elemenata krova magacinskog prostora, pa nije moguće odgovoriti da li su bila prikazana projektantska rešenja i proračuni termoizolacije krova hale kojim bi bio rešen problem stvaranja kondenzata. Projektovano rešenje je takvo da može biti realan razlog za nastanak prslina u podnoj ploči, jer je došlo do različitog sleganja obodnih i unutrašnjih temelja samaca preko kojih je indirektno oslonjena podna ploča, a mogu nastati i usled neodgovarajuće betonske mešavine. Ugrađeni beton je potvrđen atestima.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su se nedostaci pojavili nakon primopredaje radova i da je o njima tuženi obavestio tužioca, da je nedostatak u vezi sa kondenzacijom bio u samoj projektnoj dokumentaciji i da je tužilac pristupio mogućem rešenju – podizanju protivpožarnih zidova, po nalogu nadzornog organa, ali to nije dalo rezultat, te da je opravdano tužilac odbio da izvrši rekonstrukciju objekta bez projektne dokumentacije koju tuženi nije pribavio, pa je to razlog usled čega ovaj nedostatak nije otklonjen. Za uzrok pojave pukotina u ferobetonu prvostepeni sud određuje u projektovanom rešenju postavljanja stubova temelja, odnosno u radu projektanta, i ne prihvata navode tuženog da je krivica izvođača, ovde tužioca. Zaključio je da je tužilac rešio probleme sa stolarijom. Na osnovu toga, činjenice da se tužilac odazivao pozivima tuženog za saniranje istih, a da tuženi nije angažovao treće lice radi otklanjanja nedostataka i time nije opravdao zadržavanje celog iznosa od 160.194,38 evra i nije pružio dokaze o procenjenoj vrednosti nedostataka, sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev. Prvostepeni sud je zaključio i da kašnjenja u izvođenju radova od strane tužioca nije bilo, pa je odbio protivtužbeni zahtev kao neosnovan.
Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da tuženi neosnovano drži utuženi iznos na ime garancije za dobro izvršenje posla, i da je odluka o tužbenom zahtevu u skladu sa odredbom člana 210. stav 2. i člana 214. Zakona o obligacionim odnosima. Protivtužbeni zahtev nije osnovan s obzirom da tuženi nije dokazao da je zadržao pravo na naplatu ugovorne kazne prilikom prijema ispunjenja obaveze od strane tužioca, pozivom na odredbu člana 273. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima.
U reviziji, tuženi ističe da izvođač radova odgovara za nedostatke koji bitno utiču na svojstva objekta (pukotine u betonu poda hale i curenje kondenza kroz plafon magacina) koje je tuženi tužiocu prigovorio u roku od dva meseca nakon početka upotrebe objekta, shodno ugovoru, te da tuženi ima pravo da zadrži iznose duga po ispostavljenim privremenim i okončanoj građevinskoj situaciji po osnovu garantnog depozita dok se isti nedostatak ne otkloni, odnosno dok se isti ne umanji za vrednost radova potrebnih da se objekat dovede u stanje podobno za upotrebu bez uočenog nedostatka. Smatra da nema mesta primeni odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima jer nijedan deo imovine tužioca nije prešao u imovinu tuženog, nije tužilac tuženom deponovao sredstva, već se tužbeni zahtev odnosi na odlaganje plaćanja po privremenim i okončanoj situaciji do isteka ugovorenog roka nakon primopredaje bez primedbi na dobro izvršenje posla. Smatra da nije od značaja da li je tuženi angažovao treće lice i do kada je to mogao da učini, već je bitno da tuženi ima objekat sa nedostatkom čije otklanjanje košta određeni iznos, čiju visinu je sud odbio da utvrđuje. Zbog toga, smatra da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega pogrešno utvrdio činjenično stanje. Tužilac je bio dužan da pismeno upozori tuženog investitora o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i ne može se osloboditi odgovornosti zbog toga što je postupao po nalozima naručioca, primenom odredaba člana 151. i 152. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 646. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je blagovremeno stavio primedbu tužiocu na dobro izvršenje posla, tuženi je osnovano odbio da tužiocu plati do otklanjanja nedostatka koji se pojavio, celokupan iznos zaduženja po osnovu okončane situacije. Smatra da je potvrđeno kašnjenje u izvođenju molerskih i keramičkih radova od strane tužioca izvedenim dokazima, i osporava odluku kojom je odbijen protivtužbeni zahtev.
Vrhovni sud smatra da je pravnosnažna odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev, a odbijen protivtužbeni zahtev pravilna. Među parničnim strankama zaključen je ugovor o građenju, u smislu odredbe člana 630. Zakona o obligacionim odnosima. Za odgovornost za nedostatke građevine primenjuju se odgovarajuće odredbe ugovora o delu, prema odredbi člana 641. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbama o odgovornosti za nedostatke kod ugovora o delu u Zakonu o obligacionim odnosima određena su i prava naručioca povodom nedostataka na izvršenom delu. Prema odredbi člana 618. Zakona o obligacionim odnosima, naručilac koji je uredno obavavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok. On ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog toga. Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može odbiti da ga izvrši, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu štete. Kada izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni i za to može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka. Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može po svom izboru izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor. U svakom slučaju ima pravo i na naknadu štete. Ovo je predviđeno u članu 620. Zakona o obligacionim odnosima. U članu 621. Zakona o obligacionim odnosima određeno je da se sniženje naknade vrši u razmeru između vrednosti izvršenog rada bez nedostatka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostatkom. Na ovaj način su određena prava naručioca prema posleniku povodom nedostataka u izvršenom poslu. Parnične stranke su ugovorom koga su zaključile o građenju objekta odredile u članu 5. tačka 1. u stavu 5. da na ime garancije za dobro izvršenje posla naručilac zadrži 20% od ukupnog iznosa ugovorenih radova. U stavu 6. je određeno da će povraćaj obustavljenog garantnog depozita tuženi izvršiti ukoliko ne bude njegovih primedaba na dobro izvršenje posla nakon završetka radova i izdavanja pozitivnog izveštaja o tehničkom pregledu završenog objekta, i isteka dva meseca od početka upotrebe objekta. Taj rok je određen zapisnikom o primopredaji radova na 15.02.2020. godine, kao datum povraćaja garantnog depozita. Odredbom člana 5. tačka 2. Ugovora je predviđeno da će se međusobna potraživanja ugovornih strana regulisati konačnim obračunom. U skladu sa utvrđenim činjenicama proizlazi zaključak da su parnične stranke uredile svoje odnose sadržinom konačnog obračuna i zapisnika o primopredaji, na način da je tuženi pristao da tužiocu vrati iznos obustavljenog garantnog depozita od 160.194,38 evra 15.02.2020. godine, kada protiče rok od dva meseca računato od dana završetka radova po zapisniku o primopredaji. Ovo je u skladu sa odredbom člana 5. tačka 1. stav 6. ugovora. Činjenica je da su se nakon primopredaje objekta i radova u objektu pojavili nedostaci u smislu kondenza i pukotina u betonu poda, da su o tim nedostacima parnične stranke razgovarale i da je utvrđeno da je tužilac preduzimao određene mere radi njihovog otklanjanja. Međutim, bitno je za odluku o tužbenom zahtevu koja prava tuženi ima prema tužiocu, a koja bi bila od značaja za osnovanost tužbenog zahteva. Prema citiranim odredbama zakona, tuženi je mogao odrediti tužiocu kao posleniku primeren rok za otklanjanje nedostataka, a ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka mogao je po svom izboru otkloniti nedostak sam na račun poslenika, kako to nižestepeni sudovi nalaze anagažovanjem trećeg lica, ili sniziti naknadu i to kroz prigovor na zahtev tužioca da tuženi isplati preostali iznos naknade, koga je zadržao na ime garantnog depozita. Prema odredbi člana 621. ZOO, kako je napred rečeno, sniženje naknade vrši se u razmeru između vrednosti izvršenog rada bez nedostatka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršen rad sa nedostatkom. Dakle, je pozivanjem na ovu odredbu Zakona o obligacionim odnosima mogao odbiti tužbeni zahtev u onoj meri koja odgovara razlici između izvršenog rada bez nedostatka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostacima koje tuženi prigovara, za koje smatra da je tužilac odgovoran i da ih nije otklonio. To tuženi nije dokazivao. Tuženi nije isticao dokazne predloge na okolnost razlike u vrednosti ugovorenih i izvedenih radova sa uočenim nedostacima u odnosu na vrednost ugovorenih radova bez nedostataka. Time su njegova prava naručioca prema posleniku ili izvođaču radova ostala nedokazana i on povodom tih prava ne može da zadrži iznos na ime garantnog depozita. U ovom kontekstu nije od značaja kakva je priproda tih nedostataka, jer svaki nedostatak prema citiranim odredbama Zakona o obligacionim odnosima daje samo određena prava tuženom, kojim pravima se on u ovoj parnici nije koristio. Ne stoje ravizijski navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno rešili spor povodom tužbenog zahteva primenom pravila o sticanju bez osnova iz odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovorne strane, ovde parnične stranke, su same definisale garantni depozit, kao i iznos koji tužilac ostavlja tuženom na ime garancije za dobro izvršenje posla. U tom smislu nižestepeni sudovi dobro definišu da je tuženi zadržao novčani iznos koji je trebalo da isplati tužiocu i time je uvećao svoju imovinu na račun imovine tužioca bez osnova. Ovo s toga što nije dokazao osnov po kome bi mogao da zadrži određeni deo novčanog iznosa na ime razlike relevantne za sniženje naknade u smislu člana 621. Zakona o obligacionim odnosima. Ako se obaveza tuženog posmatra kao ispunjenje ugovorne obaveze, na isplatu ugovorene cene građenja, i tada je tuženi u obavezi da preostali iznos isplati tužiocu kako je ugovoreno u iznosu od 160.194,38 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2020. godine, od kad je u docnji, jer nije odbio zahtev dokazanim pravom na sniženje naknade. Prema tome, revizija u odnosu na odluku o tužbenom zahtevu nije osnovana.
Drugostepeni sud je pravilno obrazložio razloge za odbijanje protivtužbenog zahteva, time da tuženi prilikom prijem radova nije zadržao pravo na ugovornu kaznu za slučaj docnje po odredbi člana 273. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, te je stoga revizija tuženog i u ovom delu neosnovana.
Prema iznetom je Vrhovni sud odbio reviziju kao neosnovanu, po odredbama člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković