U odgovoru na reviziju tuženi su u celosti osporili navode revidenata i predložili da se revizija odbaci kao nedozvoljena odnosno odbije kao neosnovana, a troškove revizijskog postupka opredeljeno su tražili.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, niti je presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav. 1. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da se u reviziji samo paušalno ukazuje na povredu, bez navođenja konkretne odredbe koja bi bila predmet povrede od strane drugostepenog suda.

Tužbom podnetom dana 25.12.2015. godine tužioci su inicirali postupak radi naknade štete u iznosu od 24.415.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, navodeći da im je tužena pričinila materijalnu štetu tako što je neosnovano raskinula Ugovor o prodaji društvenog kapitala koji su međusobno zaključili dana 05.05.2005. godine.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 05.05.2005. godine zaključen je Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije (kupovina sa otplatom na rate) i to između Agencije za privatizaciju i Konzorcijuma fizičkih lica, osnovanog Ugovorom o konzorcijumu od 19.04.2005. godine, kao kupca. Ovim Ugovorom Agencija za privatizaciju je prodala 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije Preduzeće za geodetske i inženjering poslove ”Geodetski biro” Niš, sa svim pravima i obavezama, shodno zakonu i odredbama ugovora kupcu i navedenom Konzorcijumu. Društveni kapital je procenjen na iznos od 7.297.000,00 dinara i konstatovano da kupac kupuje društveni kapital subjekta, za kupoprodajnu cenu od 23.000.000,00 dinara, odnosno 281.980,24 evra; da kupac isplaćuje kupoprodajnu cenu u 6 jednakih godišnjih rata na dan koji odgovara danu zaključenja ugovora; Ugovorom su određene obaveze kupca u pogledu investiranja u subjekt privatizacije, način rokovi za isplatu kuporodajne cene i druge obaveze i predviđeno da kupac neće prodati, preneti ili na drugi način otuđiti bilo koja od osnovnih sredstava subjekta, u jednoj ili više transakcija godišnje, u iznosu većem od 10% ukupne vrednosti sredstava subjekta, prikazane u poslednjem bilansu stanja, sve do isplate kupoprodajne cene u celosti, odnosno u periodu od godinu dana od dana zaključenja ugovora, onda kada kupac isplati kupoprodajnu cenu u periodu od godinu dana od dana održavanja aukcije. Kupoprodajna cena je prema utvrđenom činjeničnom stanju, isplaćena 6.08.2010 godine.

Dalje je utvrđeno da je Ugovorom o razmeni nepokretnosti zaključenim u Nišu 21.12.2007. godine između ”Geodetski biro” ad Niš i ”Geoprojekt group“ doo Niš, u izvršena razmena nepokretnosti subjekta privatizacije sa zavisnim društvom tako da ”Geodetskom birou” ad Niš pripada u svojinu i državinu poslovni prostor (lokal) čija projektovana neto površina iznosi 153,78 m2, a koji je označen u Glavnom projektu kao poslovni prostor br. 2 i poslovni prostor na prvom spratu stambeno- poslovnog objekta Po+P+6+Pk. u Nišu, poslovni deo sprata, čija ukupna površina iznosi 98 m2, koji po osnovu ovog ugovora pripadaju u svojinu „Geodetskog biroa“ ad Niš, 252,08 m2 i 6 garaža koje se nalaze ispod jednog dela lokala označenog u glavnom projektu oznakom P2, i to garaže označene u Glavnom projektu brojevima 11, 12, 13, 14, 15, 16, sa pripadajućim prostorom i ulaz u garaže sa pripadajućim pravom korišćenja gradskog građevinskog zemljišta na KP .. KO Niš Ćele Kula, a ugovaraču ”Geoprojekt group” doo Niš pripada pravo svojine na poslovnom objektu i pravo svojine na pomoćnom objektu izgrađenom na postojećem na KP .. KO Niš Ćele Kula, i pripadajuće pravo trajnog korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, pravo na demontiranje, rušenje opisanih starih objekata i uklanjanje starog građevinskog materijala sa KP .. KO Niš Ćele Kula, kao i pravo na izgradnju stambeno-poslovnog objekta P0+P+6+Pk u Nišu u ul. ... br. .. po osnovu i u skladu sa Rešenjem o odobrenju za izgradnju Up broj 351-175/2007-06 izdatog od Uprave za planiranje i izgradnju Grada Niša 27.04.2007. godine, kao i pripadajuće pravo korišćenja na osnovu prava svojine na izgrađenom stambeno-poslovnom objektu u Nišu u ul. ... br. .. . Veštačenjem koje je izvršeno tokom postupka utvrđeno je da je knjigovodstvena vrednost nepokrenosti koje je subjekt privatizacije razmenio 39,17% u ukupnim osnovnim sredstvima evidentiranim u Bilansu stanja za 2007 godinu.

Iz obaveštenja o raskidu zbog neispunjenja ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije ”Geodetski biro” iz Niša br. 821/2-2703 od 27.03.2013. godine, u kom su kao primaoci označeni AD ”Geodetski biro” i AA kao predstavnik Konzorcijuma, navedeno je da je odredbom tačke 5.2.1. kupac preuzeo obavezu da investira u Subjekt privatizacije u roku od 12 meseci od dana zaključenja Ugovora, ukupan iznos od 1.415.000,00 dinara, koje mora biti izvršeno u osnovna sredstva, a da je odredbom tačke 5.3.3. kupac preuzeo obavezu da bez prethodne pismene saglasnosti neće otuđiti bilo koje od osnovnih sredstava subjekta prikazanom u poslednjem bilansu stanja sve do isplate kupoprodajne cene u celosti. Pre ovog obaveštenja Agencija je na adrese kupca i subjekta privatizacije uputila obaveštenje dana 22.01.2013. godine sa pozivom kupcu da u naknadnom roku od 30 dana dostavi dokaze da poštuje ugovornu odredbu iz čl. 5.3.3. Ugovora i da je oprema koja je bila predmet investiranja u vlasništvu subjekta privatizacije i da je u funkciji obavljanja pretežne delatnosti. Budući da kupac u ostavljenom roku nije dostavio dokaze da je ispunio navedene ugovorne obaveze, kao i da je poslednjom kontrolom 27.02.2013. godine konstatovano da kupac ne poštuje navedene obaveze, da u subjektu privatizacije nema zaposlenih i da se ne obavlja delatnost, Agencija je donela odluku da se Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije ”Geodetski biro” ad Niš smatra raskinutim zbog neispunjenja, u skladu s čl. 41a. stav 1. tačka 2 i 3. Zakona o privatizaciji (”Sl. Glasnik 93/2012).

Ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni sud zaključuje da je tužbeni zahtev neosnovan. Prvostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenje utvrdio da je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti koju je subjekt privatizacije dao u razmenu iznosila 1.176.017,46 dinara, i da je to predstavljalo 39,17% ukupnih osnovnih sredstava evidentiranih u bilansu stanja za 2007. godinu u iznosu od 3.002.000,00 dinara, pri čemu je u mišljenju konstatovano da je ”Geodetski biro” ad Niš na kartici konta poslovni prostor evidentirao unos razmenjenih nepokretnosti u iznosu od 1.176.017,46 dinara. Prvostepeni sud zaključuje da je došlo do otuđenja većeg od 30% vrednosti osnovnih sredstava ”Geodetskog biroa” ad Niš, te da je na taj način došlo do povrede obaveze iz člana 5.3.3. Ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 05.05.2005. godine, i to zaključenjem Ugovora o razmeni 21.12.2007. godine između Geodetskog biroa AD i ”Geoprojekt group” Doo Niš, da je Agencija za privatizaciju na povredu navedene ugovorne obaveze ukazala pre nego što je u celosti isplaćena kupoprodajna cena iz tačke 1.2. Ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije ”Geodetski biro” ad iz Niša.

Drugostepeni sud u celosti je saglasan sa odlukom prvostepenog suda uz prihvatanje svih razloga koje je dao prvostepeni sud.

Prema oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Kao što je prethodno navedeno i utvrđeno, članom 5.3.3. Ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije stranke su se obavezale da kupac subjekta privatizacije „Geodetski biro“ ad Niš se obavezao da ni na koji način ne otuđi bilo koje od osnovnih sredstava subjekta u iznosu od 10% ukupne vrednosti sredstava subjekta privatizacije prikazanom u poslednjem bilansu stanja, sve do isplate kupoprodajne cene u celosti. Subjekt privatizacije ”Geodetski biro” ad Niš zaključio Ugovor o razmeni nepokretnosti dana 21.12.2007. godine sa ”Geoprojekt group” doo Niš, kojim je preneo pravo svojine na poslovnoj zgradi površine 201 m2 u Nišu u ulici ... br. .., koja je izgrađena na k.p. .. KO Niš, Ćele Kula, .. KO Ćele Kula, ugovaraču ”Geoprojekt group te da je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti koju je subjekt privatizacije dao u razmenu iznosila je 1.176.017,46 dinara i da je to predstavljalo 39,17% ukupnih osnovnih sredstava evidentiranih u Bilansu stanja za 2007. godinu, na koji način je došlo do otuđenja preko 30% vrednosti osnovnih sredstava Geodetskog biroa ad Niš. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, Agencija za privatizaciju je opravdano tuženom dostavila obaveštenje o raskidu privatizacionog ugovora. Agencija za privatizaciju je prethodno dostavila subjektu privatizacije i kupcima – Konzorcijumu fizičkih lica obaveštenje dana 22.01.2013. godine, kojim je ostavila naknadni rok od 30 dana od prijema istog da dostave dokaze da poštuju ugovornu obavezu iz tačke 5.3.3. ugovora, te da je dana 27.02.2013. godine izvršena kontrola od strane Agencije i da je utvrđeno da navedene obaveze nisu ispunjene, pa je stoga, pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na naknadu štete, jer je Agencija za privatizaciju opravdano raskinula Ugovor o prodaji kapitala subjekta privatizacije zbog neizvršenja ugovorenih obaveza.

Pravilno su nižestepeni sudovi svoju odluku utemeljili na odredbama iz člana 41a. Zakona o privatizaciji u vezi sa članom 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 08.06.2005. godine, dakle više od mesec dana nakon što je zaključen i overen Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Navedenim članom 29. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“ broj 123/2007) propisano da će se postupak privatizacije koji je započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama ovog zakona, što znači da se na postupak privatizacije Geodetskog biroa AD koji do trenutka početka primene tog zakona nije završen, primenjivala odredba člana 41a. Zakona o privatizaciji koju je prvostepeni sud u konkretnom slučaju primenio.

Neosnovani su navodi revidenata da tužena nije bila nadležna da vrši kontrolu izvršenja ugovora. Naprotiv, tužena je bila nadležna i dužna prema odredbi člana 5 Zakona o privatizaciji, (Sl. Glasnik RS 38/01...93/12) i člana 10 Zakona o Agenciji za privatizaciju ( Sl. Glasnik RS 38/01...30/10) da vrši proveru izvršenja ugovora o prodaji kapitala.

Neosnovano revident tvrdi da drugostepeni sud kod donošenja odluke nije imao u vidu odredbu člana 100 Zakona o obligacionim odnosima, koja predviđa da u ugovorima koje je formulisala jedna strana i dala na potpisivanje drugoj bez mogućnosti da druga strana utiče na sadržinu istog, treba nedeterminisane i nejasne odredbe tumačiti u korist strane koja nije sačinjavala ugovor a to je ovde tužilac. Prema oceni revizijskog suda ovi navodi su neosnovani zato što nijedna odredba ugovora nije nejasna, niti je bilo potrebe da se odredbe ugovora tumače. Ugovorom je jasno je definisana obaveza iz člana 5.3.3. Ugovora i u procentu izražena, pa s obzirom da je utvrđeno da je navedena odredba povređena, što predstavlja razlog za raskid ugovora, tužena je ugovor raskinula zbog povrede ugovorene obaveze od strane tužilaca u kom slučaju tužiocima ne pripada pravo na naknadu štete.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Rešavajući o zahtevu stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, Vrhovni sud nalazi da tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova obzirom da nije uspeo u postupku po reviziji a odgovor na reviziju koju je tužena podnela nije bio nužan pa samim tim ni troškovi za sastav odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove. To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni sud primenom odredbe člana 165 Zakona o parničnom popstupku odlučio kao u stavu dva izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković