.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 1759/2022
13.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Stojiljković, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4473/22 od 15.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13. oktobra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4473/22 od 15.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 4473/22 od 15.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 4473/22 od 15.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Leskovcu 5 R4 St 970/2022 od 06.05.2022. godine kojim je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu St.br.11/2010, te kojim je određeno da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je to potrebno radi usaglašavanja sudske prakse.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'', broj 40/15), koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. navedenog Zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a to su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, zatim žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom Zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. st. 3. istog Zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zavisi od radnji koje su preduzete do trenutka kada se odlučuje o povredi, te mogućnosti nalaganja da se preduzmu nove procesne radnje radi ubrzanja.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95..106/2015) i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinsko-pravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravani lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio, u drugom stavu izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95...106/2015).
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
