.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 1759/2022
13.10.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Тамара Стојиљковић, адвокат у ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4473/22 од 15.08.2022. године, у седници већа одржаној дана 13. октобра 2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4473/22 од 15.08.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 4473/22 од 15.08.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Привредног апелационог суда Рж Ст 4473/22 од 15.08.2022. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Привредног суда у Лесковцу 5 Р4 Ст 970/2022 од 06.05.2022. године којим је одбијен као неоснован приговор предлагача за утврђивање повреде права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Лесковцу Ст.бр.11/2010, те којим је одређено да се трошкови поступка не досуђују.
Против наведеног решења предлагач је изјавио посебну ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, сматрајући да је то потребно ради усаглашавања судске праксе.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року (''Службени гласник РС'', број 40/15), који је ступио на снагу 01.01.2016. године регулисан је поступак који се води ради заштите права на суђење у разумном року. У члану 3. наведеног Закона прописана су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року, а то су: приговор ради убрзавања поступка као иницијални акт, затим жалба као правни лек и захтев за правично задовољење. Ниједном одредбом Закона није прописано право на изјављивање ревизије. Чланом 7. ст. 3. истог Закона прописано је да се у поступку по приговору усмена расправа не одржава, а на остала питања се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. У поступку по жалби такође се сходно примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Закон о ванпарничном поступку у члану 30. став 2. прописује сходну примену Закона о парничном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено.
По члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, као ванпарничном поступку. Нема потребе ни за уједначавањем судске праксе. Одлука о повреди права на суђење у разумном року у стечајном поступку зависи од радњи које су предузете до тренутка када се одлучује о повреди, те могућности налагања да се предузму нове процесне радње ради убрзања.
Зато је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), а у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95..106/2015) одлучено као у првом ставу изреке овог решења.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. стaв 2. и члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) у вези са чланом 28. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95..106/2015) и одлучио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 27. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима, ревизија је дозвољена, под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.
У конкретном случају не ради се о имовинско-правном спору, већ о поступку ради заштите права на суђење у разумном року, који је притужбеног карактера и у коме одлучује председник суда и непосредно вишег суда или судије које он овласти, те ревизија предлагача у смислу цитираних законских одредби није предвиђена као могући правани лек. Стога изјављена ревизија предлагача није дозвољена.
На основу изложеног Врховни касациони суд је ревизију предлагача одбацио, у другом ставу изреке, применом члана 413. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20), у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95...106/2015).
Председник већа-судија,
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
