Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2020/2023
18.01.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR, vlasnik „VEKA KOMERC“ SZR ..., čiji je punomoćnik Lazar Begenišić, advokat u ..., protiv tužene „ProCredit Bank“ a.d. Beograd, radi utvrđenja ništavosti, vrednost predmeta spora 80 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 7769/21 od 24.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 18.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 7769/21 od 24.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 7769/21 od 24.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 4Pž 7769/21 od 24.07.2023. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 88/2021 od 22.06.2021. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništava odredba člana 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2006. godine, zaključenog između tužioca i tužene, sadržine bliže navedene u izreci, odbijen je zahtev da se tužena obaveže da tužiocu isplati iznos od 6.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.08.2006. godine do isplate, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.800,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je naša da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. Revizijom tužilac ukazuje na nužnost postojanja ponude u predugovornoj fazi, dok je u konkretnoj parnici tužbu zasnovao na navodima da tužiocu nisu bili poznati stvarni troškovi, kao ni struktura naplaćenih troškova i mehanizam nastanka, na kojim razlozima je i doneta drugostepena presuda.