Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 2020/2023
18.01.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Tатјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА ПР, власник „ВЕКА КОМЕРЦ“ СЗР ..., чији је пуномоћник Лазар Бегенишић, адвокат у ..., против тужене „ProCredit Bank“ а.д. Београд, ради утврђења ништавости, вредност предмета спора 80 евра, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 4Пж 7769/21 од 24.07.2023. године, у седници већа одржаној дана 18.01.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 4Пж 7769/21 од 24.07.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављенa против пресуде Привредног апелационог суда 4Пж 7769/21 од 24.07.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда 4Пж 7769/21 од 24.07.2023. године, преиначена је пресуда Привредног суда у Сремској Митровици П 88/2021 од 22.06.2021. године, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да је ништава одредба члана 1. Уговора о кредиту број ... од ...2006. године, закљученог између тужиоца и тужене, садржине ближе наведене у изреци, одбијен је захтев да се тужена обавеже да тужиоцу исплати износ од 6.640,00 динара са законском затезном каматом почев од 09.08.2006. године до исплате, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка и обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 25.800,00 динара.

Против другостепене пресуде тужилац изјављује ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужиоца, изјављене на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је наша да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Према разлозима изнетим у образложењу побијане пресуде, побијаном пресудом није одступљено од судске праксе. Изражено становиште другостепеног суда у складу је са правним ставом усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 22.05.2018. године и његовом допуном усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 16.09.2021. године. Наведеним правним ставом изречено је да банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове или накнаду за обраду кредитног захтева није ништава под условом да је уговору претходила понуда банке са садржаним јасним и недвосмисленим подацима о трошковима кредита. Банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту. У конкретном случају, према разлозима ревизије нема потребе за разматрањем правног питања од општег интреса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права. Ревизијом тужилац указује на нужност постојања понуде у предуговорној фази, док је у конкретној парници тужбу засновао на наводима да тужиоцу нису били познати стварни трошкови, као ни структура наплаћених трошкова и механизам настанка, на којим разлозима је и донета другостепена пресуда.