Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Drugostepenom presudom u revizijom pobijanom delu, pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 1.031.472,86 dinara na ime neplaćene zakupnine po ugovoru o zakupu poslovnog prostora, zaključenog među parničnim strankama dana 18.06.2010. godine. Prema razlozima pobijanih odluka, potraživanje u iznosu preko dosuđenih 96.083,07 dinara do 518.590,43 dinara je zastarelo u skladu sa odredbom člana 375. Zakona o obligacionim odnosima, dok je potraživanje u preostalom iznosu do 1.031.472,86 dinara neosnovano, iz razloga što taj iznos tužilac traži na ime razlike zakupnine obračunate za poslovni prostor površine od 119 m2, a ugovorom je predviđen prostor od 102 m2.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu pravnog osnova tužbenog zahteva i primene adekvatnih rokova zastarelosti (za potraživanja po osnovu upotrebe tuđe stvari umesto po osnovu zakupa), ali pravilnost primene materijalnog prava sama po sebi ne može biti dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. stav 1. ZPP-a. Takođe, ukazivanje na činjenicu da je predmet zakupa bio poslovni prostor površine 119 m2, a ne 102 m2 kako to stoji u ugovoru, predstavlja osporavanje činjeničnog stanja, iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu nedozvoljenost revizije u delu kojom se pobija odluka o glavnoj stvari, nije dozvoljena ni revizija u delu kojom se pobija odluka o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Tužilac je tužbu podneo dana 28.06.2019. godine, a ista je preinačena 28.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 1.127.555,93 dinara, što je protivvrednost od 9.588,71 evra prema srednjem kursu NBS-a na dan preinačenja tužbe.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić