.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2089/2023
22.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Biljana Jovanović, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 3789/23 od 16.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 22. decembra 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 3789/23 od 16.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 3789/23 od 16.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 3789/23 od 16.10.2023. godine, u stavu I izreke odbijena je žalba predlagača izjavljena dana 28.08.2023. godine zbog nedonošenja odluke o prigovoru; u stavu II izreke odbijena je žalba predlagača i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Nišu 8R4 St 829/2023 od 18.08.2023. godine kojim je odbijen prigovor radi ubrzanja postupka za utvrđenje da je u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom Građevinar AD Niš u predmetu tog suda St 24/13 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku sa nalogom da Privredni sud u Nišu preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u određenom roku, ne dužem od četiri meseca, i kojim je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 38.250,00 dinara, uvećan za 20% na ime PDV- a; u stavu III izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je to potrebno radi usaglašavanja sudske prakse.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'', broj 40/15), koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. navedenog Zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a to su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, zatim žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom Zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. st. 3. istog Zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95...14/22) propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zavisi od radnji koje su preduzete do trenutka kada se odlučuje o povredi, te mogućnosti nalaganja da se preduzmu nove procesne radnje radi ubrzanja.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinsko-pravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravani lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog Vrhovni sud je reviziju predlagača odbacio, u drugom stavu izreke, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
