.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 2089/2023
22.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у поступку заштите права на суђење у разумном року предлагача АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Биљана Јовановић, адвокат у ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 3789/23 од 16.10.2023. године, у седници већа одржаној дана 22. децембра 2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 3789/23 од 16.10.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Привредног апелационог суда Рж Ст 3789/23 од 16.10.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Привредног апелационог суда Рж Ст 3789/23 од 16.10.2023. године, у ставу I изреке одбијена је жалба предлагача изјављена дана 28.08.2023. године због недоношења одлуке о приговору; у ставу II изреке одбијена је жалба предлагача и потврђено решење Привредног суда у Нишу 8Р4 Ст 829/2023 од 18.08.2023. године којим је одбијен приговор ради убрзања поступка за утврђење да је у стечајном поступку који се води над стечајним дужником Грађевинар АД Ниш у предмету тог суда Ст 24/13 предлагачу повређено право на суђење у разумном року са налогом да Привредни суд у Нишу предузме све мере како би се стечајни поступак окончао у одређеном року, не дужем од четири месеца, и којим је одбијен захтев предлагача за накнаду трошкова поступка у износу од 38.250,00 динара, увећан за 20% на име ПДВ- а; у ставу III изреке одбијен је захтев предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против наведеног решења предлагач је изјавио посебну ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, сматрајући да је то потребно ради усаглашавања судске праксе.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року (''Службени гласник РС'', број 40/15), који је ступио на снагу 01.01.2016. године регулисан је поступак који се води ради заштите права на суђење у разумном року. У члану 3. наведеног Закона прописана су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року, а то су: приговор ради убрзавања поступка као иницијални акт, затим жалба као правни лек и захтев за правично задовољење. Ниједном одредбом Закона није прописано право на изјављивање ревизије. Чланом 7. ст. 3. истог Закона прописано је да се у поступку по приговору усмена расправа не одржава, а на остала питања се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. У поступку по жалби такође се сходно примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Закон о ванпарничном поступку у члану 30. став 2. („Сл. гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/95...14/22) прописује сходну примену Закона о парничном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено.
По члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Разлози ревизије не указују на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, као ванпарничном поступку. Нема потребе ни за уједначавањем судске праксе. Одлука о повреди права на суђење у разумном року у стечајном поступку зависи од радњи које су предузете до тренутка када се одлучује о повреди, те могућности налагања да се предузму нове процесне радње ради убрзања.
Зато је применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, одлучено као у првом ставу изреке овог решења.
Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. стaв 2. и члана 420. Закона о парничном поступку, у вези са чланом 28. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и одлучио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 27. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима, ревизија је дозвољена, под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.
У конкретном случају не ради се о имовинско-правном спору, већ о поступку ради заштите права на суђење у разумном року, који је притужбеног карактера и у коме одлучује председник суда и непосредно вишег суда или судије које он овласти, те ревизија предлагача у смислу цитираних законских одредби није предвиђена као могући правани лек. Стога изјављена ревизија предлагача није дозвољена.
На основу изложеног Врховни суд је ревизију предлагача одбацио, у другом ставу изреке, применом члана 413. Закона о парничном поступку, у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.
Председник већа – судија
Бранко Станић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
