m2, parcela broj .. njiva treće klase, površine 21 ari 02 m2, ... njiva četvrte klase površine 17 ari 84 m2 ukupno 38 ari 86m2, te da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.471.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti odluke do isplate. Stavom II konstatovano je da se usvaja protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, pa je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu na ime preostale obaveze po osnovu Ugovora o jemstvu između parničnih stranaka od 18.08.2014. godine plati iznos od 8.579,64 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom III obavezan je tužilac- protivtuženi da isplati tuženom-protivtužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 312.746,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2824/19 od 08.01.2021. godine odbijena je žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilac-protivtuženi izjavio je reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Dostavljena je i dopuna revizije, ali navodi iz iste nisu uzeti u obzir iz razloga što je ista izjavljena od strane tužioca-protivtuženog lično, a ne preko advokata.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca-protivtuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke. Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca-protivtuženog za brisanje tereta upisanih po osnovu izvršne vansudske hipoteke i zahtevu za naknadu štete, kao i o zahtevu tuženog- protivtužioca za isplatu duga po osnovu Ugovora o jemstvu, primenom materijalnog prava na način koji nije u suprotnosti sa aktuelnom sudskom praksom i pravnim shvatanjima Vrhovnog kasacionog suda. Materijalno pravo kojim je uređeno jemstvo, položaj jemca-platca, zatim hipoteka, kao i načelo savesnosti i poštenja u ispunjavanju ugovara, ne iziskuje novo tumačenje. Revizijski navodi tužioca-protivtuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer tim navodima revident ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i analizira zaključke sudova o značaju utvrđenih činjenica, što samo po sebi nije osnov za posebnu reviziju predviđen zakonom. Revident u prilog svojim navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse, pa ni po pitanju načela savesnosti u poštovanju ugovorenog, ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, što bi bilo od značaja za ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca-protivtuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilac-protivtuženi je protiv tuženog-protivtužioca podneo tužbu 20.08.2018. godine, a protivtužba je podneta 03.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 1.471.200,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 12.465,65 evra, a po protivtužbi 8.579,64 evra.

U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić