м2, парцела број .. њива треће класе, површине 21 ари 02 м2, ... њива четврте класе површине 17 ари 84 м2 укупно 38 ари 86м2, те да се обавеже тужени да тужиоцу исплати износ од 1.471.200,00 динара са законском затезном каматом од утужења до исплате, као и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади парничне трошкове са законском затезном каматом од правноснажности одлуке до исплате. Ставом II констатовано је да се усваја противтужбени захтев туженог-противтужиоца, па је обавезан тужилац-противтужени да туженом-противтужиоцу на име преостале обавезе по основу Уговора о јемству између парничних странака од 18.08.2014. године плати износ од 8.579,64 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом III обавезан је тужилац- противтужени да исплати туженом-противтужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка износ од 312.746,00 динара.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 2824/19 од 08.01.2021. године одбијена је жалба тужиоца-противтуженог и потврђена наведена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде тужилац-противтужени изјавио је ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Достављена је и допуна ревизије, али наводи из исте нису узети у обзир из разлога што је иста изјављена од стране тужиоца-противтуженог лично, а не преко адвоката.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужиоца-противтуженог, изјављене на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, све имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене одлуке. Нижестепеним одлукама одлучено је о захтеву тужиоца-противтуженог за брисање терета уписаних по основу извршне вансудске хипотеке и захтеву за накнаду штете, као и о захтеву туженог- противтужиоца за исплату дуга по основу Уговора о јемству, применом материјалног права на начин који није у супротности са актуелном судском праксом и правним схватањима Врховног касационог суда. Материјално право којим је уређено јемство, положај јемца-платца, затим хипотека, као и начело савесности и поштења у испуњавању уговара, не изискује ново тумачење. Ревизијски наводи тужиоца-противтуженог не представљају правно релевантни основ за изјављивање ревизије из одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, јер тим наводима ревидент указује на непотпуно утврђено чињенично стање и анализира закључке судова о значају утврђених чињеница, што само по себи није основ за посебну ревизију предвиђен законом. Ревидент у прилог својим наводима о потреби уједначавања судске праксе, па ни по питању начела савесности у поштовању уговореног, не указује на супротне правноснажне или ревизијске одлуке у истој или сличној чињенично правној ситуацији, што би било од значаја за уједначавање судске праксе.

На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца-противтуженог није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. Закона о парничном ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужилац-противтужени је против туженог-противтужиоца поднео тужбу 20.08.2018. године, а противтужба је поднета 03.12.2018. године. Вредност предмета спора по тужби је 1.471.200,00 динара, што према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе износи 12.465,65 евра, а по противтужби 8.579,64 евра.

У конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке је испод законом прописаног цензуса за дозвољеност ревизије. Зато изјављена ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа – судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић