Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Drugostepenim rešenjem je potvrđeno rešenje o odbacivanju tužbe sa tužbenim zahtevom za isključenje tuženih iz privrednog društva, sa ograničenom odgovornošću, i prestanak statusa članova društva, koju tužbu je podneo tužilac, fizičko lice i suosnivač privrednog društva. Prema nalaženju drugostepenog suda član društva nije aktivno legitimisan za podnošenje ovakve tužbe, u smislu odredbe čana 196. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Radi se o razlogu za odbijanje tužbenog zahteva, ali kako odbacivanjem tužbe tužilac nije doveden u nepovoljniji položaj od onoga u kome bi bio da je tužbeni zahtev odbijen, to je potvrđeno rešenje o odbacivanju tužbe.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Nije potrebno novo tumačenje naznačene norme, niti ujednačavanje sudske prakse, jer se revizijom ne ukazuje na drugačije odlučivanje sudova u istovrsnoj činjeničnopravnoj situaciji. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije dovoljan razlog za dozvoljenost posebne revizije. Bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se poziva revident, nisu zakonski osnov sa koga se može izjaviti posebna revizija.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 3. istog člana propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana ( član 33. stav 2.).

Tužba je podneta dana 20.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijane pravnosnažne presude iznosi 100.000,00 dinara, što po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 846,45 evra. Kako se radi o sporu male vrednosti revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić