Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 500/2023
22.06.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge “Eurofish” d.o.o. Čačak, čiji je punomoćnik Veljko Krsmanović, advokat u ..., protiv tužene „Halkbank“ a.d. Beograd, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 2.001,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 11734/21 od 25.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 11734/21 od 25.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 11734/21 od 25.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pž 11734/21 od 25.11.2022. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu 8P 1821/2021 od 29.09.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 3. stav 2. Ugovora o kreditu broj ..., partija ...-...-..., zaključenog dana 12.03.2012. godine između tužioca i tužene i zahtev tužioca da se tužena obaveže da tužiocu isplati iznos od 2.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2012. godine do isplate, te je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 7.800,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju pobijane presude, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U situaciji u kojoj je tužena postupila na opisani način i prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioca kao korisnika kredita adekvatno, putem Osnovnih podataka o kreditu koji imaju karakter ponude, upoznala sa vrstom i visinom novčane obaveze koju je dužan da snosi, nema njene nesavesnosti te time ni ništavosti imovinskog prava ugovorenog u sopstvenu korist. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.