Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 500/2023
22.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Tатјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Друштво за производњу, трговину и услуге “Eurofish” д.о.о. Чачак, чији је пуномоћник Вељко Крсмановић, адвокат у ..., против тужене „Halkbank“ a.д. Београд, ради утврђења ништавости и исплате стеченог без основа, вредност предмета спора 2.001,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 1Пж 11734/21 од 25.11.2022. године, у седници већа одржаној дана 22.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 1Пж 11734/21 од 25.11.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављенa против пресуде Привредног апелационог суда 1Пж 11734/21 од 25.11.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда 1Пж 11734/21 од 25.11.2022. године, преиначена је пресуда Привредног суда у Београду 8П 1821/2021 од 29.09.2021. године, тако што је одбијен тужбени захтев да се утврди да је ништава и да не производи правно дејство одредба члана 3. став 2. Уговора о кредиту број ..., партија ...-...-..., закљученог дана 12.03.2012. године између тужиоца и тужене и захтев тужиоца да се тужена обавеже да тужиоцу исплати износ од 2.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 12.03.2012. године до исплате, те је обавезан тужилац да туженој накнади трошкове поступка у износу од 7.800,00 динара.

Против другостепене пресуде тужилац изјављује ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужиоца, изјављене на основу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Према разлозима изнетим у образложењу побијане пресуде, побијаном пресудом није одступљено од судске праксе. Изражено становиште другостепеног суда у складу је са правним ставом усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 22.05.2018. године и његовом допуном усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 16.09.2021. године. Наведеним правним ставом изречено је да банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове или накнаду за обраду кредитног захтева није ништава под условом да је уговору претходила понуда банке са садржаним јасним и недвосмисленим подацима о трошковима кредита. Банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту. У ситуацији у којој је тужена поступила на описани начин и према утврђеном чињеничном стању тужиоца као корисника кредита адекватно, путем Основних података о кредиту који имају карактер понуде, упознала са врстом и висином новчане обавезе коју је дужан да сноси, нема њене несавесности те тиме ни ништавости имовинског права уговореног у сопствену корист. Такође, у конкретном случају, према разлозима ревизије нема потребе за разматрањем правног питања од општег интреса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права.