.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 809/2021
24.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca KRONOS DOO Vranje, čiji je punomoćnik Danilo Kostić, advokat u ..., protiv tuženog „Komercijalna banka“ ad Beograd, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 25.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 1870/20 od 25.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24. februara 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 1870/20 od 25.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 1870/20 od 25.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Leskovcu 9P 460/2018 od 17.12.2019. godine u stavu I izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 4. stav 1. Ugovora o okvirnom overdraft kreditu – dozvoljenom prekoračenju na tekućem računu broj .. broj: .. od dana 10.06.2008. godine, koja glasi: „Korisnik je saglasan i ovlašćuje banku da na dan potpisa ovog Ugovora, jednokratno naplati naknadu za obradu zahteva u iznosu od 0,5% od vrednosti odobrenog kredita iz člana 1. ovog Ugovora, odnosno 25.000,00 dinara (minimum 1.000,00 dinara) zaduženjem korisnikovog tekućeg računa kod banke. U stavu II izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova na osnovu ništave odredbe člana 4. stav 1. Ugovora o okvirnom overdraft kreditu – dozvoljenom prekoračenju na tekućem računu broj .. broj: .. od dana 10.06.2008. godine isplati novčani iznos od 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.06.2008. godine do isplate. U stavu III izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.300,00 dinara, a ukoliko iste ne plati u navedenom roku, obavezan je da na navedeni iznos plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Privrednog apelacionog suda 5Pž 1870/20 od 25.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškove koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. U situaciji u kojoj tuženi nije postupio na opisani način to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Primena odredaba Zakona o obligacionim odnosima o zastarelosti potraživanja, ne zahteva novo tumačenje prava. Jedna odluka, na koju revident ukazuje, ne dokazuje drugačiju ustaljenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o zastarelosti potraživanja nastalih po istom činjeničnom i pravnom osnovu. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu 20.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 25.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 212,62 evra.
Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
