Pobijano rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, drugotuženi, trećetuženi i četvrtotuženi su dana 13.06.2018. godine, podneli predlog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2317/17 od 18.05.2018. godine. Drugotuženi, trećetuženi i četvrtotuženi u predlogu su naveli da im je nezakonitim postupanjem bilo onemogućeno da raspravljaju pred sudom. Istakli su da je drugostepeni sud doneo odluku o troškovima jer je prvostepeni sud pogrešnom primenom član 159. Zakona o parničnom postupku dozvolio drugotuženom, trećetuženom i četvrtotuženom da troškovnik predaju u roku od tri dana nakon održanog ročišta, a što tehničkom greškom nije uneto u zapisnik.

Prvostepeni sud je predlog za ponavljanje postupka odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da Zakon o parničnom postupku ne propisuje ponavljanje postupka u slučaju kada se radi o troškovima parničnog postupka, s obzirom da se predlog za ponavljanje postupka odnosi na stav sedmi izreke drugostepene presude, kojim je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je nedozvoljeno izjavljivanje konkretnog predloga za ponavljanje postupka.

U konkretnom slučaju, parnični postupak je pravnosnažno okončan donošenjem drugostepene presude Pž 2317/17 od 18.05.2018. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda u pogledu odluke o tužbenom zahtevu, dok je odluka o troškovima preinačena i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Drugotuženi, trećetuženi, podneli su predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenih u članu 422. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, tvrdeći da im je povređeno pravo na raspravljanje.

Prema članu 422. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može se po predlogu stranke ponoviti iz razloga taksativno navedenih u tačkama od 1. do 10.

Navedenim odredbama nije predviđena mogućnost podnošenja predloga za ponavljanje postupka u slučaju kada se radi o troškovima parničnog postupka.

Prema članu 159. stav 1. Zakona o parničnom postupku o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja. U stavu 4. istog člana, propisano je da će o zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom.

Kako se prema citiranim odredbama odluka o troškovima donosi samo na zahtev stranke, koji je istaknut na način predviđen zakonom i bez raspravljanja, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tuženima nije moglo biti povređeno pravo na raspravljanje. Stoga ne stoje razlozi tuženih na kojima zasnivaju podneti predlog za ponavljanje postupka, a koji ponavljaju u reviziji, da im je povređeno pravo na raspravljanje prilikom donošenja odluke o troškovima parničnog postupka, usled pogrešne primene člana 159. Zakona o parničnom postupku, jer se odluka o troškovima donosi bez raspravljanja.

To su razlozi zbog kojih je trebalo odbaciti predlog za ponavljanje postupka, kao nedozvoljen, po odredbi člana 426. Zakona o parničnom postupku, jer predlagačima, ovde tuženima, razlog za ponavljanje postupka u pogledu odluke o troškovima nije dat zakonom, odredbama člana 422. stav 1 tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju drugotuženog, trećetuženog i četvrtotuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske odluke na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić